Objavljeno pismo Katarine Velike: "Odbijanje vakcine je divljaštvo"

Retko pismo ruske carice Katarine Velike kojim podstiče podanike na vakcinaciju protiv boginja izloženo je u petak u Moskvi.
Istovremeno ruske vlasti dva veka kasnije muku muče s nagovaranjem stanovništva da se vakciniše protiv kovida19. 
Katarina Velika u pismu grofu Pjotru Rumjancevu 20. aprila 1787. godine izlaže detaljna uputstva vlastima na prostoru današnje Ukrajine kako organizovati kampanju vakcinacije.
Aukcijska kuća Mekdugals, specijalizovana za ruske umetnine, u petak je u Moskvi izložila caričin portret i pismo pre nego što će ih prodati na aukciji u Londonu 1. decembra. Procenjena vrijednost pisma i portreta zajedno je 1,2 miliona britanskih funti.
 
"Jedan od najvažnijih (zadataka) trebalo bi da bude uvođenje vakcinacije protiv boginja, koje, kao što znamo, nanose veliko zlo, naročito među običnim ljudima", napisala je Katarina Velika grofu Rumjancevu, tadašnjem upravniku Malorusije, odnosno današnje Ukrajine.
 
"Takva vakcinacija bi trebalo da bude sveprisutna", napisala je ćiriličnim krasopisom, potpisavši se velikim slovima.
 
Katarina je u pismu detaljno opisala kako vakcine učiniti široko dostupnim. Nalaže i da se oboleli privremeno smeste u samostane ako se razbole nakon vakcinacije.
 
"S obzirom na današnju situaciju, trebalo bi da budemo veoma ponosni na Katarinu", rekla je novinarima koupravnica aukcijske kuće i stručnjakinja za ruske umetnine Jekatarina Mekdugal.
 
Carica je organizovala gotovo nezamislivu promotivnu kampanju ne bi li podstakla svoje podanike da se vakcinišu protiv boginja, koje su tada desetkovale stanovništvo širom Evrope. 
 
"Ali nije uvela obaveznu vakcinaciju jer je bila vrlo inteligentna. Znala je da bi se ruski narod pobunio protiv toga", objasnila je Mekdugal.
 
Katarinino pismo je "jedinstveno, naročito kad se u obzir uzme situacija u kojoj se svi nalazimo", rekao je istoričar Oleg Hromov i dodao da je "čudo" što je pismo sačuvano.
 
Carica, koja se poput mnogih, bojala smrti od boginja, dovela je lekara iz Engleske da je vakciniše protiv te zarazne bolesti.
 
Hromov je rekao da su lekari uzorak virusa izdvojili iz zaraženog deteta i zatim ga ubrizgali Katarini. Detetu je kasnije dodeljena plemićka titula.
 
Katarina se potom nakratko razbolela, a čim se oporavila, carske vlasti su izdale proglas i objavile da se carica oseća dobro i pozvali druge da slede njen primer.
 
Uprkos njenim naporima da ih razuveri, "ljudi su bili uplašeni", vakcina je bila nešto novo i neobično, rekao je Hromov.
 
Kada je 1774. godine francuski kralj Luj XV umro od boginja, Katarina je navodno rekla da je "varvarski" umreti od te bolesti u prosvećenom 18. veku.
 
"Nadam se da ćemo jednog dana, možda u bliskoj budućnosti, moći da kažemo: 'Kakvo je varvarstvo umreti od kovida u 21. veku'", rekla je Mekdugal.
 
Katarina Velika na tronu je bila od 1762. do 1796. godine, što je čini najdugovečnijom ruskom vladarkom u istoriji.
  • VIKTOR

    21.11.2021 16:40
    Eh...
    Eh, u doba Katarine vakcine su bile - prave...
  • @ZoS

    21.11.2021 16:03
    Jesu li Boginje i Covid isto ?
    Jel isto ako prebolis zauske i grip ?
    Jel isto ako imas posekotinu ili opekotinu ?
    I jesi li normalan ?
    I zasto nisi.
  • @Djuri

    21.11.2021 16:01
    Mom komsiji cika Paji u sredu sa’rana.
    Dodji da mu kazes tu svoju teoriju.
    Umro je od Covida.
    Tog koji ne postoji.
    Otakaz rada pluca.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Slovački alpinista poginuo na Himalajima

Jedan od najboljih slovačkih alpinista Ondrej Huserka (34) poginuo je tokom spuštanja sa 7.234 metra visokog Langtang Lirunga, najvišeg vrha Langtang Himala, podlanca nepalskih Himalaja.