Ovaj zdravstveni problem može povećati rizik od smrti za 45 odsto, više je rizičan od zagađenog vazduha, gojaznosti ili prekomerne konzumacije alkohola, prenosi "Guardian".
Kako su pokazali rezultati, gužve pojačavaju osećaj usamljenosti za prosečno 39 odsto. Ali, kada su ljudi mogli da vide drveće i nebo ili da čuju ptice, osećaj usamljenosti smanjio se za 28 odsto. Uz to, osećaj društvene uključenosti je smanjio usamljenost za 21 odsto, a kada su se ti osećaji poklopili s kontaktom s prirodom, blagotvorno dejstvo je pojačano za još 18 odsto.
Nakon analize podataka naučnici su istakli da su rezultati ukazali na načine smanjenja usamljenosti.
"Trebalo bi sprovoditi posebne mere koje povećavaju socijalnu uključenost i kontakt s prirodom, posebno u gusto naseljenim gradovima", navodi se u istraživanju.
Poznato je da vreme provedeno u prirodi pospešuje dobit, a procenjuje se da će šetnje po šumama u Velikoj Britaniji uštedeti najmanje 185 miliona funti godišnje na troškovima lečenja. Takođe, zeleni punktovi u gradovima mogli bi smanjiti usamljenost jačanjem osećaja privrženosti nekom mestu ili pružanjem više prilika za druženje, ističu naučnici.
"Istraživanjem je u pitanje doveden tradicionalni pogled na gradove kao mesta koja su uvek loša za mentalno zdravlje i usamljenost. Elementi poput prirode u gradu i društvene uključenosti mogu smanjiti osećaj usamljenosti", rekao je profesor Andrea Mečeli, član istraživačkog tima i stručnjak za mentalno zdravlje na Kraljevom koledžu u Velikoj Britaniji.
U istraživanju se ispitivao uticaj okoline na usamljenost. Korišćeni su podaci u stvarnom vremenu, prikupljeni preko mobilne aplikacije Urban Mind, bez oslanjanja na pamćenje ljudi o tome kako se osećaju.
Ljudi su bili podstaknuti da tri puta dnevno tokom dve nedelje odgovore na jednostavna pitanja o usamljenosti, prenaseljenosti, socijalnoj uključenosti i kontaktu s prirodom. Više od 750 ljudi dalo je 16.600 odgovora na pitanja među kojima su bila i "Osećate li se dobrodošlo među ljudima oko sebe" i "Možete li sada da vidite drveće".
Ispitanici su se samoinicijativno uključivali u studiju i zbog toga nisu bili reprezentativni uzorak šire populacije. Potom su naučnici korigovali rezultate uzimajući u obzir starost, etničku pripadnost, obrazovanje i zanimanje.
"Odavno je poznato da pristup prirodnom okruženju može podstaći društvene interakcije i povezanost. Ova studija daje dodatnu težinu postojećim dokazima o našoj sklonosti prema prirodnom okruženju i potencijalnim dobrobitima za društvo", rekao je Kristofer Gidlou, profesor primenjenih zdravstvenih istraživanja na Stafordšir univerzitetu u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji nije bio u istraživačkom timu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar