Kazaljka sata Sudnjeg dana ostaje na 100 sekundi do ponoći

S obzirom na pandemiju i činjenicu da Sjedinjene Države i Rusija razmenjuju pretnje preko Ukrajine, objava da se kazaljke na satu Sudnjeg dana neće pomerati ove godine mogla bi se smatrati znakom nade
Kao što čini od 1947. godine, Bilten atomskih naučnika objavio je u četvrtak položaj velike kazaljke na satu. Ostaje tamo gde je i bila od 2019: na 100 sekundi do ponoći.
"Sat Sudnjeg dana" predstavlja procenu vodećih naučnika i stručnjaka za sigurnost o opasnostima za ljudsku egzistenciju.
Ove godine napredak poput vakcine protiv koronavirusa uravnotežen je rastućim dezinformacijama i drugim pretnjama.
 
"Prag propasti nije mesto za besposlenost", napisao je Bilten u obrazloženju odluke objavljene virtuelno.
 
Činjenica da se nije pomerila bliže ponoći ne znači da su se pretnje stabilizovale, navodi grupa u saopštenju.
 
"Ako čovečanstvo želi da izbegne egzistencijalnu katastrofu, onu koja bi nadmašila sve što se do sada videlo, nacionalni čelnici moraju učiniti daleko bolji posao u borbi protiv dezinformacija, obraćajući pažnju na nauku i saradnju", rekla je novinarima čelnica Biltena Rejčel Bronson na 75. godišnjicu prvog otkrivanja sata.
 
"Naprotiv, sat je i dalje najbliži apokalipsi koja bi dovela do kraja civilizacije jer je svet zapeo u veoma opasnom trenutku."
 
Pre pandemije objava položaja kazaljke svake godine odvijala se u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu, ali sada se to radi iz kancelarije Biltena na Univerzitetu u Čikagu. Odmah preko puta je rodno mesto atomskog doba.
 
Tu je 1943. Enriko Fermi demonstrirao samoodrživo cepanje atoma, eksperiment koji je doveo do razvoja atomske bombe.
 
Mesto je označeno skulpturom Henrija Mura koja prikazuje atomsku eksploziju.
 
Umetnik iz Čikaga Martil Langsdorf dizajnirao je sliku sata pre 75 godina. Naručili su je naučnici koji su napravili atomsku bombu kojom je okončan Drugi svetski rat.
 
Do 1947. počeo je hladni rat i hteli su da upozore Amerikance na opasnost od nuklearnog sukoba sa Sovjetskim Savezom. Nadali su se da će "prisiliti ljude na racionalnost", rekao je Judžin Rabinovič, biolog i prvi urednik Biltena.
 
Bilten su 1945. osnovali Albert Ajnštajn, Dž. Robert Openhajmer i drugi naučnici koji su radili na projektu "Menhetn" koji je proizveo prvo nuklearno oružje.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.