To se navodi u novoj studiji koja bi uskoro trebalo da bude objavljena.
Prema istraživanju Centra za obrazovanje o Holokaustu na Univerzitetskom koledžu u Londonu, 35 odsto nastavnika u Engleskoj koristi ovaj bestseler i istoimenu filmsku adaptaciju kada se na časovima govori o zločinima i koncentracionim logorima za vreme Drugog svetskog rata.
Međutim, priča Džona Bojna izaziva pogrešne simpatije prema nacistima, ukazuje istraživanje koje je, prema pisanju britanskog Gardijana, sprovođeno tokom proteklih pet godina i u kom su učestvovali đaci srednjih škola.
"Dok je većina mladih, koji su učestvovali u studiji, prepoznala narativ kao delo fikcije, mnogi su bili u stanju da identifikuju i kritikuju očigledne neuverljivosti i istorijske netačnosti, ipak su ga oni u dobroj meri okarakterisali kao 'realističan' i /ili 'istinit'", navodi se u pomenutoj studiji.
Mnogi učenici, kako se dalje navodi, nakon što su pročitali priču, došli su do zaključka da "obični Nemci" imaju vrlo malo odgovornosti, a da za zločine koji su se odvijali nisu znali jer su im mozgovi bili isprani ili iz nekih drugih razloga.
Čak su i nastavnici komentarisali za ovo istraživanje da bi im učenici dolazili sa razmišljanjima da je "Holokaust bukvalno 'Dečak u prugastoj pidžami', kao i sa idejama da niko nije znao za ono što se dešavalo jer su ljudi živeli u potpunom neznanju.
"Nekima je bilo i žao nemačkih stražara", navodi se u istraživanju kao jedan od komentara nastavnika.
Istraživanje ukazuje i na to da su roman prilikom učenja o Holokaustu uglavnom pominjali nastavnici drame i engleskog jezika, pre nego što su isti na časovima pominjali nastavnici istorije.
Stjuart Foster, izvršni direktor pomenutog Centra, izjavio je da nema nameru da kritikuje Bojna zbog njegove fikcije, ali da je vrlo problematično korišćenje romana u lekcijama o jednom istorijskom događaju.
"U eri lažnih vesti i teorija zavere, veoma je zabrinjavajuće što mladi gaje mitove i zablude o Holokaustu", dodao je Foster.
S druge strane, Bojn koji je i ranije nailazio na osude i bio primoran da brani svoj rad od sličnih kritika, istakao je za Gardijan da "Dečak u prugastoj pidžami" namerno u podnaslovu ima reč "bajka" i da je u pitanju delo fikcije sa fokusom na moralnu poruku.
"Od početka sam se nadao da će to inspirisati mlade da započnu sopstveno proučavanje Holokausta, koje je u mom slučaju počelo sa 15 godina i nastavilo se u decenijama koje su usledile", dodao je pisac i zaključio rečima:
"Kao romanopisac, verujem da fikcija može da igra dragocenu ulogu u predstavljanju teških tema mladim čitaocima, ali je posao nastavnika da svojim učenicima ukaže da postoji legitiman prostor između mašte i stvarnosti. Odnoseći se, međutim, prema mojim centralnim likovima, brinući o njima i ne želeći da im se zlo zadesi, mladi čitalac se može naučiti empatiji i ljubaznosti. Iako nijedno beletristično delo nije besprekorno, ostajem izuzetno ponosan na 'Dečaka u prugastoj pidžami' i zahvalan milionima čitalaca koji su ga prihvatili tokom poslednjih 16 godina."
Bojnova knjiga govori o prijateljstvu između sina komandanta Aušvica i dečaka Jevreja koji je zatočen u tom nacističkom koncentracionom logoru.
Berlin, 1942. godina. Jednoga dana, Bruno se vraća kući i zatiče kućnu pomoćnicu kako pakuje njegove stvari u kofere. Njegov otac dobio je unapređenje i sada čitava porodica mora da se seli iz Berlina u novu kuću, u kojoj nema sa kim da se igra i nema čime da se zabavi.
Međutim, pored kuće se nalazi jedna dugačka, visoka ograda iza koje žive neobični ljudi u prugastim pidžamama.
"Bruno želi da postane istraživač kada poraste i zato traga za novim avanturama. Tako upoznaje jednog dečaka, vršnjaka koji živi sa druge strane ograde, a neobično i iskreno prijateljstvo odvešće ga u jedan za njega potpuno nepoznat svet. A vi - vi ćete poći na nezaboravno putovanje sa Brunom i, pre ili kasnije, stići ćete sa njim do ograde. Nadamo se da nikada nećete morati da preskačete takvu ogradu", navodi u opisu knjige srpski izdavač "Vulkan".
Roman je objavljen 2006. godine (u srpskom prevodu 2019, Vulkan), prodat je u više od 11 miliona primeraka širom sveta, a filmska verzija snimljena je 2008. godine.
Komentari 3
IMDb
Mozak
vojvođanka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar