Zabrana letenja iznad Rusije povećala emisiju štetnih gasova

Od kako je Rusija, kao odgovor na zapadne sankcije, zatvorila svoj vazdušni prostor za aviokompanije više desetina zemalja, oko 400 letova dnevno se umesto preko Rusije, obavlja zaobilaznim rutama.
Zabrana letenja iznad Rusije povećala emisiju štetnih gasova
Foto: Pixabay
Posledica je i daleko veća emisija gasova štetnih za klimu.
 
U nemogućnosti da koriste ruski vazdušni prostor, avioni na linijama između Evrope i Azije lete južno od Rusije, a u nekim slučajevima i vrlo dugačkom rutom preko Arktika, a to znači veću potrošnju goriva i neuporedivo više gasova koji zagrevaju planetu, piše švedski portal Flajtradar24.
Kao primer, let Japan erlajnsa iz Tokija za London, avionom Boing 777-300ER koji troši oko 8.700 litara goriva na sat, sada je preusmeren preko severnog Pacifika, Aljaske, Kanade i Grenlanda, traje 2,4 sata duže, a potrošnja goriva je za oko 21.200 litara ili oko 20 odsto veća.
 
To znači da bi taj let mogao da emituje dodatnih 54.000 kilograma ili 60 tona ugljen-dioksida koji zagreva planetu, a to odgovara količini koju emituje prosečni automobil koji pređe 220.000 kilometara,  odnosno skoro šest puta obiđe planetu, izračunao je Pol Vilijams, stručnjak za atmosferske prilike sa Univerziteta Reding.
Vilijams je precizirao da tačna količina potrošenog goriva zavisi od težine aviona, visine i brzine, što je teško ukalkulisati, a da njegova računica ne uzima u obzir ni druge gasove sa efektom staklene bašte koji se emituju tokom leta, kao ni kondenzacione tragove avion.
 
Dan Raderford, direktor Međunarodnog saveta za čist transport, ocenio je da Vilijamsova računica u potpunosti ima smisla. 
 
"On možda i potcenjuje efekte, jer se na dugim letovima troši još više goriva, pošto oni 'sagorevaju gorivo da bi nosili gorivo", rekao je Raderford.
 
Prema njegovim rečima, to je začarani krug zato što je avion mora da potroši više goriva da bi mogao da nosi težinu dodatnog goriva.
 
Procena Raderforda da bi, ako ruski vazdušni prostor ostane još neko vreme zatvoren, emisija štetnih gasova u avijaciji mogla da poraste za jedan odsto, na prvi pogled ne deluje alarmantno. Međutim, učešće avijacije u emisiji štetnih gasova je veoma veliko.
 
Prema analizi američke neprofitne organizacije Institut za ekološke i energetske studije, kada bi ceo svetski vazdušni saobraćaj bio jedna država, zauzimao bi šesto mesto na listi država koje su najveći emiteri CO2.
 
Raderfod kaže da avionske kompanije mogu da ulažu u efikasnije avione i da se kreću ka održivim avionskim gorivima, ali da su to sve dugoročne strategije, a da su kratkoročna rešenja veoma limitirana.
 
"Ovaj rat izaziva opšte razmišljanje o tome kako se rešiti fosilnih goriva", rekao je Raderford.
  • Dzo Bi Den

    26.03.2022 00:28
    Sve se vraca sve se placa
    Pa neka plate za svoju politiku sankcija. Vise goriva, vise djubreta....tako su hteli.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Slovački alpinista poginuo na Himalajima

Jedan od najboljih slovačkih alpinista Ondrej Huserka (34) poginuo je tokom spuštanja sa 7.234 metra visokog Langtang Lirunga, najvišeg vrha Langtang Himala, podlanca nepalskih Himalaja.