U uvodu u studiju autori ističu da je sreća vredno iskustvo i da društva žele da njihovi građani budu srećni. Međutim, dok se ta predanost društva čini hvalevrednom, preterano naglašavanje pozitivnosti, nasuprot negativnosti, može stvoriti nedostižnu emocionalnu normu koja, ironično, ugrožava dobrobit nekih pojedinaca.
Studija u 40 zemalja
U novoj multinacionalnoj studiji, objavljenoj u časopisu
"Nature Scientific Reports", koja je obuhvatila 40 zemalja sa 7.443 učesnika, autori su istražili kako društveni pritisak da se bude srećan, a ne tužan, utiče na emocionalne, kognitivne i kliničke pokazatelje dobrobiti širom sveta.
Podaci su prikupljeni iz Svetskog izveštaja o sreći Galupove ankete. Taj indeks temelji se na subjektivnim ocenama sreće velikih nacionalno reprezentativnih uzoraka. Autorima je to omogućilo da odrede kako ukupna sreća jedne nacije, a time i društveni pritisak na pojedince da budu srećni, može uticati na dobrobit pojedinca.
Rezultati su pokazali da je taj pritisak bio jači u zemljama koje su rangirane više na Svetskom indeksu sreće. Drugim rečima, u zemljama kao što su Danska ili Finska društveni pritisak da se smatraju srećnima je kod jednog dela stanovnika predviđao loše mentalno zdravlje.
To ne znači da ljudi u tim zemljama u proseku nisu srećniji, već da za one koji osećaju veliki pritisak zbog toga što nisu srećni život u srećnijim zemljama može dovesti do još slabijeg osećaja blagostanja.
Zašto bi to mogao biti slučaj?
Autori tumače da okruženost morem srećnih lica može pogoršati posledice raširenog osećaja društvenog pritiska da budemo srećni.
Ti znakovi tuđe sreće nisu ograničeni isključivo na njihovo eksplicitno izražavanje, već su takođe vidljivi u suptilnijim znakovima, poput prijatnog društvenog kontakta ili bavljenja prijatnim aktivnostima. Ovi signali obično su jači u srećnijim zemljama, što pojačava efekte društvenih očekivanja.
U tim zemljama osećaj sreće lako može postati očekivana norma. To povećava društveni pritisak koji ljudi osećaju da se pridržavaju ove norme i pogoršava posledice za one koji to ne uspevaju da postignu. Osećaj društvenog pritiska na ljude da budu srećni, a ne tužni, posebno utiče na ljude s niskim osećajem blagostanja u zemljama s višim svetskim indeksom sreće.
Danas se poruka da je sreća važan životni cilj izražava na mnogo različitih nivoa u savremenim društvima, a istraživanje društvenih emocija pokazuje da ljudi lako internaliziraju ove istaknute standarde emocija.
Na makronivou, na primer, o naglašavanju važnosti sreće svedoče brojni treneri za sreću tzv. "life coachevi" i kampanje i knjige samopomoći koje daju savete i trikove za negovanje najpozitivnijih načina razmišljanja. Još implicitnije deluju naizgled savršeni životi influensera na društvenim mrežama i sveprisutna nasmejana lica i aluzije na sreću u udarnim reklamama i časopisima.
Razmetanje srećom na društvenim mrežama
Psihologinja Anita Lauri Korajlija s Filozofskog fakulteta u Zagrebu kaže da društvene mreže pružaju mnoge koristi, ali da način na koji ljudi kreiraju sadržaje na njima može biti snažan okidač socijalnih komparacija koje se često završavaju zaključkom da su životi drugih značajno zanimljiviji, jednostavniji i srećniji od našeg.
"Sve to može dovesti do osećaja da s našim životima, odnosima i partnerstvima nešto nije u redu jer ne ispunjavaju idealnu sliku života drugih koje pratimo. I pri tome zaboravljamo da vidimo samo mali, uređeni, pažljivo odabrani i često fotošopirani deo života koji su drugi izabrali da nam pokažu", ističe Lauri Korajlija.
Autori studije pišu da na mikronivou ljudi takođe mogu osećati da su pod pritiskom svojih prijatelja, porodice ili kolega da se predstavljaju na preterano pozitivan način jer ih ti bliski društveni kontakti direktno ili indirektno podstiču da se osećaju srećnima.
Prirodno je ponekad biti nesrećan
Ovakvo jednostrano društveno isticanje sreće sa sobom nosi rizik da se istovremeno neguje percepcija kako za negativnost ostaje malo prostora i razumevanja. Naime, u mnogim savremenim društvima ili društvenim grupama prirodno iskustvo negativnih emocija lako se stigmatizuje, smatra se neprilagođenim za mentalnu dobrobit i nečim problematičnim, što odmah treba lečiti.
Međutim, povremeni osećaji stresa, tuge ili teskobe neizbežna su stvarnost za svako ljudsko biće i čine praktično nemogućim stalno poštovanje prividno visoke norme da se bude srećan.
Budući da ovaj nedostižni standard lako otkriva razlike između stvarnog emocionalnog života i emocija koje društvo očito odobrava, poznato je da uočeni neuspeh u ispunjavanju društvenih očekivanja izaziva negativne metaemocije, pesimistične stavove o sebi i ruminativne reakcije, a posledica je, ironično, pogoršanje tih nepoželjnih emocionalnih stanja, tumače autori.
Neugodne, a ne negativne emocije
Lauri Korajlija kaže da snažno prisutan imperativ sreće nameće ideju da, ako neko nije stalno srećan - s njim nešto nije u redu.
"Nameće se ideja da su tuga, ljutnja, strah i anksioznost nepoželjne emocije, da ih treba izbegavati i da su znak neuspeha. Pri tome zaboravljamo da se radi o neugodnim, a ne negativnim emocijama, da svaka od njih ima adaptivnu funkciju i da je potpuno očekivano da ih doživljavamo u svakodnevnom životu. I da se kod većine ljudi radi o privremenim emocionalnim stanjima koja dođu i odu. Kao i sreća. Niko nije stalno srećan.
Guranjem sreće u prvi plan patologizujemo ostale emocije, namećemo osećaj da s nama nešto nije u redu ako smo tužni, a nemamo 'pravi' razlog za tugu i sl. Zato se treba setiti da je sreća prolazna ugodna emocija i da nikako ne sme biti imperativ prema kojem ćemo stalno vrednovati svoj život. Začinjen život čini umerena količina svih emocija, ne samo sreća", tumači psihologinja.
Koje je rešenje?
Autori na kraju postavljaju pitanje šta je moguće preduzeti u takvoj situaciji.
Na ličnom nivou osećati i izražavati sreću je dobra stvar. Međutim, kao što su druga istraživanja pokazala, ponekad je dobro biti osetljiv na to kako naše izražavanje pozitivnih emocija može uticati na druge, objasnili su za časopis "Conversation".
Iako je dobro unositi sreću i pozitivnost u svoje interakcije, takođe je dobro znati kada to ublažiti - i izbegavati otuđivanje onih koji možda ne dele našu radost u određenom trenutku.
U širem smislu, kažu, možda je vreme da ponovo razmislimo o tome kako merimo nacionalnu dobrobit. Već znamo da uspeh u životu nije sadržan isključivo u pozitivnim emocijama već i u dobrom reagovanju na negativne emocije, pronalaženju vrednosti u nelagodi i fokusiranju na druge faktore kao što su značenje i međuljudska povezanost.
Možda je vreme da se zemlje rangiraju ne samo prema tome koliko su srećne već i po tome koliko su sigurne i otvorene za ceo niz ljudskih iskustava, zaključuju autori.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar