Veliki koralni greben pokazuje najznačajnije znake oporavka u poslednjih 36 godina

Autor: Euronews Srbija

Život
05.08.2022.
09:48 > 09:56
Veliki koralni greben u Australiji, inače na listi svetske baštine Uneska, ima najveću količinu takozvanog koralnog pokrivača u poslednjih 36 godina.
Veliki koralni greben pokazuje najznačajnije znake oporavka u poslednjih 36 godina
Foto: Pixabay
Do oporavka je došlo u centalnom i severnom delu, što ukupno čini oko dve trećine grebena, prenosi euronews.rs.
S druge strane, u južnom regionu došlo je do gubitka koralnog pokrivača zbog sve većeg broja morskih zvezda, naveo je Australijski institut za morske nauke (AIMS) u svom godišnjem izveštaju.
Da li je Veliki koralni greben još u opasnosti?
 
"Ono što vidimo je da je Veliki koralni greben i dalje otporan sistem. I dalje održava tu sposobnost da se oporavi od poremećaja", rekao je za Rojters vođa programa za praćenje AIMS-a Majk Emsli.
 
Ipak, on ističe da je zabrinjavajuća učestalost poremećaja, posebno masovnog izbeljivanja korala.
 
Izveštaj dolazi u trenutku kada Unesko razmatra da Veliki koralni greben karakteriše kao deo svetske baštine "u opasnosti". Sastanak Komiteta za svetsku baštinu na kojem je bila na dnevnom redu sudbina grebena trebalo je da se održi u Rusiji u junu, ali je odložen.
 
Za zdrav greben, AIMS ističe da je potreban pokrivač tvrdog korala od 30 odsto ili više. U severnom regionu, prosečna pokrivenost tvrdog korala porasla je na 36 odsto u 2022. godini, sa najnižih 13 odsto u 2017. godini. U centralnom regionu, pokrivač tvrdih korala porastao je na 33 odsto sa niskih 12 odsto u 2019. godini.
 
Ovo su najviši nivoi zabeleženi za oba regiona od kada je Institut počeo da prati greben 1985. godine.
Korali su i dalje veoma osetljivi na izbeljivanje
 
U južnom regionu koji generalno ima veći tvrdi koralni pokrivač od druga dva regiona, pokrivenost je pala na 34 odsto ove godine, sa 38 odsto godinu dana ranije.
 
Oporavak dolazi nakon četvrtog masovnog izbeljivanja u poslednjih sedam godina. Iako je obimno, navodi Institut, izbeljivanje 2020. i 2022. godine nije bilo toliko štetno kao 2016. i 2017. godine. Sa druge strane, rast pokrivenosti je podstaknut koralima Acropora, za koje AIMS kaže da su posebno osetljivi na oštećenja zbog talasa i toplotni stres.
 
Naučnici su i dalje na nepoznatom terenu kada su u pitanju dugoročni efekti izbeljivanja.

Teme

AUSTRALIJA Koralni greben Veliki koralni greben

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

"Vučić probao sve da skrene pažnju, pa i nuklearni rat": Šta stoji iza hapšenja Vesića i ostalih?
Povrede starijeg Novosađanina kog je privela policija toliko teške - urađena amputacija
Povrede starijeg Novosađanina kog je privela policija toliko teške - urađena amputacija
Predložen pritvor za Vesića, Tanasković i 11 osumnjičenih, za ženom koja je u inostranstvu poternica
Predložen pritvor za Vesića, Tanasković i 11 osumnjičenih, za ženom koja je u inostranstvu poternica

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

Mladić se probudio na sopstvenoj kremaciji

24.11.2024.• 0
Rohitaš Kumar (25) oz Indije, koji je bio proglašen mrtvim, probudio se na sopstvenoj kremaciji, neposredno pre nego što je trebalo da bude spaljen, jer lekar nije uradio obdukciju.
Da li čovek zaista ima pet čula?

Da li čovek zaista ima pet čula?

20.11.2024.• 2
Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.