Crveni automobili najčešće učestvuju u udesima, vozači izbegavaju šarena vozila

Boje automobila često odražavaju ličnost vlasnika. Konzervativni kupci preferiraju monohromatska vozila, dok drugi vozači preferiraju svetle boje.
Crveni automobili najčešće učestvuju u udesima, vozači izbegavaju šarena vozila
Foto: Pixabay
Generalno, dok proizvođači automobila nude boje koje odgovaraju svakoj ličnosti, većina vozača preferira boje koje su oduvek bile popularne, prenosi B92.
Popularnost boja automobila može varirati od zemlje do zemlje - nijanse koje su popularne u SAD-u ne moraju nužno biti popularne u Nemačkoj, Španiji ili Meksiku. I generalno, trendovi boja automobila nisu statični već se menjaju tokom vremena kako nove boje dolaze u fokus.
Međutim, boja automobila nije samo stvar stila. Na primer, očigledno je da je veća verovatnoća da će crveni automobili učestvovati u saobraćajnom udesu, što samo pokazuje važnost pažljivog izbora.
 
Automobilski stručnjaci "carVertical" sproveli su istraživanje kako bi pronašli najpopularnije boje automobila i njihov uticaj na bezbednost vožnje.
 
Vozači izbegavaju šarene automobile
 
Zemlje sa toplom klimom imaju šarenija vozila u poređenju sa hladnijim zemljama. 
 
Vožnja sjajnog automobila u Norveškoj, Kanadi ili Švedskoj mogla bi da podigne obrve lokalnog stanovništva, ali bi bilo sasvim normalno u Kaliforniji ili Italiji, gde su svetle boje norma.
 
Kao opšte pravilo, beli automobili su popularniji u toplijim klimama jer bela reflektuje sunčevu svetlost, čineći vožnju manje vrućom.
 
Kako ovo nedavno istraživanje otkriva, bela je najpopularnija boja u Australiji (39,1 odsto svih vozila) i EU (26,8 odsto). Australijanci takođe vole srebrne i sive automobile. Evropljani preferiraju sivu, a zatim crna vozila.
 
Sličan procenat crnih vozila nalazi se u SAD (24,7 odsto). Međutim, vole i bele i srebrne automobile.
 
"71 odsto automobila koji su provereni na našoj platformi bili su monohromatski – crni, beli, sivi ili srebrni. To samo dokazuje da su ljudi prilično konzervativni kada je u pitanju kupovina vozila", kaže Matas Buzelis, stručnjak za automobile i šef komunikacija u "carVertical"-u.
Crvena dominira
 
Prema istraživanju kompanije "carVertical", boja vozila utiče na verovatnoću da bude povređen u nesreći. Šezdeset odsto crvenih automobila pregledanih na platformi bilo je uključeno u nezgode, što ovu boju čini najopasnijom za vožnju.
 
Smeđa i crna su takođe boje automobila koje završavaju u nesrećama češće od drugih, zatim žuta, plava, bela i siva. Iako razlike između polovnih automobila nisu značajne, istraživanja sugerišu da su vozila određenih boja manje podložna saobraćajnim nezgodama.
 
"Nije iznenađenje da su crveni automobili sve češće uključeni u nesreće. Sportski automobili su obično crvene boje, a ljubitelji brzine više biraju crvene automobile nego konzervativni vozači. To je dovoljno da se pogodi zašto su crveni automobili na vrhu ove liste", objašnjava Buzelis.
 
Proizvođači automobila su poslednjih decenija predstavili mnoge svetle boje. Međutim, ne izgleda da će siva, bela ili crna uskoro izgubiti popularnost.
  • suminonA

    25.08.2022 15:47
    Bik i crvena marama
    Učestvovati u udesu nije isto što i izazvati udes.

    Možda samo vozači automobila ostalih boja najviše vole da se zakucavaju u crvene automobile :)
  • Bulika

    25.08.2022 11:06
    Naklapanje
    Polovni automobili se ne traže po boji nego po drugim karakteristikama.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.