"Još odrađujete svoje oabaveze, ali mentalno više ne pristajete na kulturu užurbanosti da posao mora biti naš život", kaže Zaiad Kan, korisnik TikToka s preko 10.000 pratilaca.
Klejton Faris, korisnik TikToka s 48.000 pratilaca, koji je nekoliko dana kasnije napisao objavu o ovom trendu, kaže u svom videu: "Ne stresiram se i ne kidam se iznutra na komadiće", prenosi "Njujork tajms".
"Ako vaši saradnici daju 'tihi otkaz', evo šta to znači", naslov je članka u "Vol strit žurnalu". "Gardijan" je napisao: "Tihi otkaz: zašto se proširilo puko odrađivanje minimuma na poslu". Ovaj pojam je definisan i redefinisan. Za neke je to bila psihička distanca od posla. Za druge se radilo o neprihvatanju dodatnog rada bez dodatne plate.
Mnogi ljudi bili su zbunjeni. Zašto je potreban izraz da se opiše nešto tako obično kao što je odlazak na posao i obavljanje posla, čak i ako nije baš primerno? Neki ljudi osećaju satisfakciju zbog ovog trenda jer se nikad nisu trudili na poslu, drugi su, pak, bili izloženi podozrivim pogledima jer zapravo vole da budu uspešniji i da rade više.
Tu su i oni koji su zavidni - želeli bi da mogu da se prepuste tihom otkazu, ali misle da se nikada ne bi mogli izvući zbog svoje rase ili pola. Postoje i neka zanimanja koja to otežavaju. Ko želi da lekar ili učitelj ide linijom manjeg otpora?
Gabrijel Džadž (25), koja radi na odnosima s kupcima u jednoj tehnološkoj kompaniji i živi u Denveru, vidi kako se na društvenim mrežama govori o tihom otkazu bez obzira kako to utiče na druge.
"Neki ljudi tihi otkaz doživljavaju kao pasivno agresivno povlačenje, a to nije opcija za svakoga. Ne radi se uvek o tebi. Ti si deo tima, ti si deo odeljenja".
Ipak, ona podržava komuniciranje do zdravih granica, sve dok se to radi odgovorno.
"Ja sam pristalica ravnoteže. Sve dok se posao obavlja i ne zavisimo jedni od drugih, možemo raditi šta god želimo".
Aleks Bauer (26), koja radi u skladištu knjiga u Epltonu u Viskonsinu, kaže da je njena prva pomisao kada je čula za tihi otkaz bila: "O Bože, to je za mene. Bilo je to nešto što sam praktikovala, ali dosad nisam imala naziv za to".
Bauer je počela da radi pre četiri meseca. Odrađuje osmočasovne smene pet dana nedeljno. Odabrala je ovaj posao jer ne zahteva emocionalnu energiju.
"Ispunjava me da dobijem popis stvari koje treba obaviti i označiti ih jednu po jednu. Volim go-go-go, ali nemam napade anksioznosti. Dobra sam u svom poslu, ali onda odem kući i ne razmišljam o tome", rekla je Aleks, koja u slobodno vreme uređuje kratke priče, uglavnom u žanru fantazije.
Pre je radila u restoranima gde je morala da kuva pod pritiskom i upravlja kuhinjskim osobljem koje je redovno javljalo da je bolesno.
"Nisam mogla da se odvojim od takve vrste posla. Morala sam da nastavim određenim tempom. U suprotnom bih zaostajala. Toliko sam izgarala da sam se fizički razbolela. Mislila sam da imam kovid jer nisam mogla da hodam kroz restoran, a da mi se pred očima ne pojave mrlje", objasnila je Aleks za "Njujork tajms".
Uzbuđena je što je ostatak sveta shvatio njen način razmišljanja, umesto da osuđuje njenu želju da radi jednostavniji posao.
"Pravo je osveženje pristupiti poslu kao ja i stvarno je lepo videti da postoji sve veći pokret oko nečega što već duže radim".
Niki Majls (34) radi kao stručnjakinja za ljudske resurse za kompaniju u Ostinu u Teksasu.
"Kada sam prvi put čitala o tihom otkazu, mislila sam da je to smešno".
Miles zna kako je naporno raditi na svom poslu.
"Ja sam pomalo perfekcionista. Imam ideje i sledim ih".
Posebno je zainteresovana za projekte koji uključuju različitost, pravednost i inkluziju i pomaže svojoj firmi u razvoju boljih politika i programa.
Ali nikad nije razumela ljude koji pronalaze dodatni posao, pogotovo ako im to nije u opisu radnog mesta, samo da bi se istakli ili pridobili pažnju na poslu.
"Radiću svoj posao i to dobro, ali radiću stvari koje me zapravo zanimaju. Osim toga, već sam nedovoljno plaćena, tako da definitivno neću preuzeti više posla", rekla je Majls.
Zbunjena je ovim trendom koji se, prema njenom mišljenju, sastoji od toga da ljudi moraju dodatno da se trude dok rade svoj posao.
"To znači da se od vas očekuje da učinite više nego što vam kompanija zapravo nadoknađuje. To mi nema smisla. Radite posao za koji ste plaćeni i ako želite da idete dalje od toga, to je dobro za vas, ali to ne bi trebalo da bude uslov", rekla je Majls i dodala: "Ovo je sasvim bezvredna fraza".
Mat Spilman, autor knjige "Inflection Points: How to Work and Live With Purpose" (Tačke promene: Kako raditi i živeti sa svrhom), razume zašto neki ljudi možda žele da smanje teret posla.
"Ako je neko stvarno sagoreo ili je na izmaku snaga ili ima ličnih problema, mislim da ima smisla da smanji angažman sa 10 na sedam ili pet".
Veruje da ova želja jača s radom na daljinu.
"S radom na daljinu puno je lakše osećati se manje uključenim, manje delom tima, a direktorima je lakše da raskinu sa radnicima i obrnuto. Manje je granica oko toga kad posao počinje i kad prestaje", rekao je Spilman.
Međutim, zabrinut je zbog ljudi koji se prepuštaju tihom otkazu kao načinu da se osvete kompaniji.
"Tihi otkaz deluje pasivno agresivno. Ako neko izgara na poslu, o tome treba otvoreno da se razgovara u oba smera. Reći da ćeš odraditi apsolutni minimum jer na to imaš pravo ili zato što imaš problema, zapravo ne pomaže nikome".
Spilman veruje da tihi otkaz sprjčava ljude da pronađu poslove koje vole, koji im pružaju osećaj smisla i pripadnosti.
"Radite četiri, pet, šest, ponekad i sedam dana nedeljno. Nema tužnije stvari nego traćiti vreme na neuživanje, ne biti angažovan i uzbuđen u poslu", zaključuje Spilman.
Komentari 6
sulja
Andrija Šrek
Skroz pogrešan termin. Zašto bi se zvalo "otkaz" ako radnik bez lažnog entuzijazma i ambicija ispunjava svoje radne zadatke u okviru svog radnog vremena?
Poslodavac Prevarant
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar