Najveća koncentracija plastike u Sredozemnom moru, u okeanima 171 bilion komada

Više od 171 biliona komada plastike pluta svetskim okeanima, pokazalo je novo istraživanje koje prenosi BBC.
Najveća koncentracija plastike  u Sredozemnom moru, u okeanima 171 bilion komada
Foto: Pixabay
Plastika ubija ribe i morske životinje i treba joj stotine godina da se razgradi u manje štetne materijale.
Koncentracija plastike u okeanima porasla je sa 16 biliona komada u 2005. godini, pokazuju podaci, a mogla bi se gotovo utrostručiti do 2040. ako se ništa ne preduzme, upozoravaju naučnici.
Prošle nedelje su države potpisale istorijski sporazum UN o otvorenom moru s ciljem zaštite 30 posto okeana. Kako bi dali novu procenu o količini plastike, grupa naučnika analizirala je podatke počevši od 1979. i dodala nedavne podatke prikupljene na ekspedicijama koje mrežama idu po morima skupljajući plastiku.
 
Plastika izbrojana u mrežama zatim se dodaje matematičkom modelu kako bi se dobila globalna procena.
 
Tih 171 biliona komada plastike čine nedavno odbačena plastika i stariji komadi koji su se raspali, rekao je za BBC News glavni autor studije dr Markus Eriksen s Instituta "5 Gyres". Plastika za jednokratnu upotrebu poput boca, ambalaže, opreme za ribolov ili drugih predmeta s vremenom se razgrađuje na manje delove zbog delovanja sunčeve svetlosti ili mehaničke degradacije.
 
Divlje životinje poput kitova, morskih ptica, kornjača i riba progutaju plastiku misleći da je plen i mogu umreti od gladi jer im plastika puni želuce.
 
Takođe ulazi u našu vodu za piće, a mikroplastika je pronađena u ljudskim plućima, venama i placenti. Naučnici kažu da još ne znamo dovoljno o tome utiče li mikroplastika negativno na ljudsko zdravlje.
 
Koncentracija plastike u okeanima značajno je porasla sa oko 16 biliona komada u 2005. na 171 bilion u 2019. godini.
Pre 2005. koncentracije su fluktuirale. Dr Eriksen kaže da naučnici nisu sigurni zašto je to tako, ali to bi se moglo objasniti strožim zakonodavstvom koje je zamenjeno dobrovoljnim sporazumima, razgradnjom plastike ili činjenicom da je bilo prikupljeno manje podataka.
 
Profesor Ričard Tompson sa Univerziteta Plymouth, koji nije bio uključen u studiju, rekao je da procena pridodaje onome što naučnici znaju o zagađenju mora.
 
Autori tvrde da se rešenja moraju usredsrediti na smanjenje količine proizvedene i korišćene plastike, a ne na čišćenje okeana i recikliranje plastike jer je manje verovatno da će to zaustaviti protok zagađenja. Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu PLOS ONE.
 

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.