Istraživači zbunjeni: Mikroplastika prodire čak i u drevne stene

Sićušni delovi plastike ne pronalaze svoj put samo do životinja, snežnih pokrivača, okeana, pa čak i naših tela.
Istraživači zbunjeni: Mikroplastika prodire čak i u drevne stene
Foto: Pixabay
Oni takođe prodiru kroz slojeve stena, otežavajući arheolozima i drugim istraživačima da utvrđuju činjenice o ljudskoj istoriji, a naročito da koriste markere starosti.
 
U novoj studiji analizirani su uzorci sedimenata iz tri različita jezera u Letoniji - Seksu, Pinku i Usmasu - kako bi se videlo koliko je zapravo daleko otišla mikroplastika. Rezultati su pokazali da manje čestice mogu da putuju dublje u zemlju, dostižući slojeve koji su nastali pre nego što se proizvodnja plastike ubrzala početkom 1950-ih.
Zato prisustvo plastike u slojevima stena njih čini nepouzdanim pokazateljem prilikom ispitivanja i raznih analiza, kaže ekološkinja Inta Dimante-Dejmantovika sa Letonskog instituta za ekologiju vode koja je članica međunarodnog tima istraživača.
 
Neki geolozi su predložili ovo prisustvo plastike kao odgovarajuću geološku polaznu tačku za definisanje zvaničnog početka ljudskog oblikovanja površine planete, poznatog kao antropocen.
S druge strane, u novom naučnom radu se ipak navodi: "Zaključujemo da je tumačenje distribucije mikroplastike u proučavanim profilima sedimenata dvosmisleno i ne mora da ukazuje striktno na početak epohe antropocena."
 
Rezultati su bili relativno slični u svim jezerima, uprkos varijacijama u pogledu toga koliko su udaljena od urbanizovanih područja i nivoa pristupa javnosti - što je još više dokaza o tome koliko je mikroplastika sve prisutnija.
 
Svaki uzorak stena iz jezera je podvrgnut datiranju (moderno doba uzeto je kao kontrolna vrednost), a potom se otišlo sve do početka 18. veka.
 
Mikroplastične čestice pronađene su u uzorcima sa svih lokacija, i identifikovano je ukupno 14 različitih vrsta plastike tokom istraživanja. Tipovi mikroplastičnih čestica uključuju poliamid (koji se koristi u najlonu), polietilen (često se nalazi u ambalaži), poliuretan (koji se koristi u peni i vlaknima) i polivinil acetat (koji se nalazi u lepkovima).
 
Izgleda da se od plastike ne može pobeći
 
Razne vrste faktora mogu uticati na ovo kretanje, kažu istraživači, od vrste sedimentnog materijala, preko vrste mikroplastike, do okolnih uslova životne sredine, što je izazovan teren za proučavanje.
 
Ono što se čini jasnim je to da smo u fazi u kojoj ne možemo da pobegnemo od mikroplastike. Stručnjaci još pokušavaju da shvate šta ona čini našem zdravlju, ali postaje jasno da su čestice daleko prodornije nego što smo mislili da je moguće.
"Procenjuje se da se samo oko devet procenata sve proizvedene plastike reciklira, a 12 procenata spaljuje, što dovodi do zaključka da preko 6.000 miliona metričkih tona otpadne plastike ima potencijal da iscuri u životnu sredinu i da se uključi u prirodne cikluse i lance ishrane", zaključuju istraživači.
 
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Science Advances".

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.