Iako su ove boje automobila najmanje sigurne na putu - najpopularnije su

Na sigurnost u vožnji utiče i boja vozila, uglavnom zbog njegove vidljivosti. Međutim, prema svemu sudeći, "opasne" boje automobila najpopularnije su u Evropi.
Iako su ove boje automobila najmanje sigurne na putu - najpopularnije su
Foto: Pixabay
Mnogi faktori utiču na bezbednost vožnje, a za bezbednost na putu je važna i boja automobila, pokazuju istraživanja.
 
Jedno od istraživanja koje je sproveo MUARC - Centar za istraživanje nesreća na australijskom univerzitetu Monaš, pokazala je da su najsigurnije boje automobila one koje se više ističu na putu u svim vremenskim uslovima i na svim putevima, piše lafarmbureau.com.
Bela i žuta su najsigurnije
 
Istraživanje je pokazalo da je najsigurnije vozila automobil bele boje. Vidljivost belog vozila je bolja od ostalih pri svim vrstama osvetljenja i u svim vremenskim uslovima. Istraživači su otkrili da je šansa da učestvujete u saobraćajnoj nesreći u belom automobilu 12 odsto manja nego u crnom.
 
Odmah iza bele je žuta boja, kada je u pitanju sigurnost vozila. Žute automobile je lako uočiti, pa je u nekim zemljama boja taksija, ali i vozila hitne pomoći upravo žuta. Iz istog razloga žuta boja je prisutna i na putokazima koji upozoravaju na potencijalnu opasnost.
Sledeća je narandžasta, koja se smatra sigurnom jer malo proizvođača koristi ovu boju. Zbog toga se ističe na putu, odnosno, zbog svoje "jedinstvenosti". Ostale sigurnije boje su zlatna, krem, bež i prljavo bela, a prema istraživanju, generalno su sigurniji automobili svetlijih i živih boja, osim crvene.
 
Crvena je među najmanje sigurnim
 
Najmanje bezbedna boja na skali je crna, uglavnom zato što ju je najteže uočiti noću. Sledi tamnoplava, koju je najteže videti u mraku, zatim siva, srebrna i tamno crvena.
 
Možda prisustvo crvene na listi najmanje sigurnih boja automobila izgleda pomalo iznenađujuće, budući da se crvena oduvek smatrala bojom upozorenja. Iako izgledaju živahno kada je sunčano, teško ih je videti u mraku. Ljudsko oko najgore percipira crvenu boju pri slabom svetlu.
 
Inače, skoro iste nalaze kao što je pokazala MUARC anketa pokazuju i druga istraživanja ovog tipa.
 
Metalne nijanse mogu zaslepiti vozače koji nailaze
 
Kada je u pitanju vidljivost, mora se uzeti u obzir i okolina. Na primer, ako živite u ruralnom području s puno drveća i travnjaka, zeleni automobil se možda neće isticati. Isto tako treba uzeti u obzir da metalik nijanse lakše reflektuju svetlost i mogu zaslepiti vozače koji vam dolaze u susret. Ovaj efekat najviše pogađa vozače u mokrim, kišnim ili jako zavejanim područjima.
 
U Evropi najpopularnije "opasne" boje
 
Automobili se najčešće biraju prema ličnim preferencijama. A ako pogledamo naše puteve i druge puteve u Evropi, brzo možemo uvideti da su crna, bela i siva najčešće boje automobila.
Istraživanje koje svake godine sprovodi proizvođač boja Axalta pokazalo je 2022. da vlasnici vozila u Evropi najčešće biraju sivu (27 odsto), crnu (22 odsto) i belu (21 odsto), a zatim plavu (11 odsto) i srebrnu (devet odsto). Ostale boje su zastupljene sa pet odsto ili manje. Druga najsigurnija boja, žuta, zastupljena je sa samo jedan odsto među odabranim.
 
Inače, Evropa se ne razlikuje previše od ostatka sveta. Globalno, bela je najpopularnija boja (34 odsto), a slede crna (21 odsto) i siva (19 odsto).

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.