Završeno veliko testiranje četvorodnevne radne nedelje u Nemačkoj: Ovo je zaključak

Poznat je ishod ovogodišnjeg višemesečnog testiranja četvorodnevne radne nedelje u 45 nemačkih kompanija s različitom delatnošću.
Završeno veliko testiranje četvorodnevne radne nedelje u Nemačkoj: Ovo je zaključak
Foto: Pixabay
Neki od privrednih subjekata koji su testirali četvorodnevnu radnu nedelju su kompanija za čišćenje tepiha, građevinska kompanija i marketinška agencija. Ovo je bilo najveće testiranje četvorodnevne radne sedmice u Nemačkoj do sada. Od samih kompanija je zavisilo kako će skratiti radno vreme.
 
Neke su primenile klasičan model koji podrazumeva da je petak slobodan za sve, dok su neke druge kompanije omogućile petodnevni rad, s tim da je svaka peta sedmica bila potpuno slobodna.
Kako je sve to funkcionisalo u proteklih nekoliko meseci?
 
Turistička kompanija Kootstra Schiffsreisen iz Minstera je svoje radnike podelila u dve grupe. Jedna grupa su bili oni koji su slobodne dane imali ponedeljkom, a druga grupa su bili oni koji su slobodne dane imali petkom. Kancelarija je tada bila znatno praznija. Osim toga, morali su da skrate vreme rezervisano za telefonske razgovore kako bi bili produktivniji.
 
Generalni direktor spomenute kompanije Julijus Graler je izjavio da je bilo uspona i padova. Od početka je uveren da je potrebno skratiti radno vreme i zbog toga je njegova kompanija i učestvovala u ovom testu. Međutim, tvrdi da je četvorodnevna radna nedelja u pojedinim aspektima negativno uticala na radnike.
"Doprinela je da radnici budu pod stresom jer je mnogo posla ostajalo nakon njihovog slobodnog dana", ukazao je on.
 
Upitan da li se na kraju ipak isplatilo, Graler je jasno odgovorio.
 
"Vidi se da se ljudi osećaju malo odmornije, da nemaju problem sa skraćenim radnim vremenom i poslom koji treba da urade", rekao je on.
 
Radnici više nisu imali prekovremeni rad, produktivnost je ostala ista, a reakcije klijenata su pozitivne. Prema Gralerovim rečima, 80 odsto zaposlenih četvorodnevnu radnu nedelju ocenjuje kao pozitivnu. Čak i ako to za njega kao nadređenog znači dodatni posao, želi da nastavi s četvorodnevnom radnom nedeljom nakon testiranja.
 
Radnici žele fleksibilnije radno vreme
 
Julija Bakman s Univerziteta u Minsteru se osvrnula na rezultate istraživanja. Naglasila je da stvari ne idu glatko svuda kao što je to slučaj u kompaniji Kootstra. Napomenula je da je važna perspektiva zaposlenih.
 
"Mnogi od njih četvorodnevnu radnu sedmicu vide kao pozitivnu, ali su drugi i dalje skeptični (...) Mnogi zaposleni žele fleksibilno radno vreme, ali ne nužno raspoređeno na četiri radna dana", navela je Bakman.
 
Prilika u borbi protiv nedostatka kvalifikovanih radnika
 
Bakman je naglasila da je nekim kompanijama bilo veoma teško da skrate radno vreme. No, postojala je i velika prednost.
 
"Kada su kompanije objavljivale konkurs za posao, broj prijava je značajno porastao", kazala je ona.
Nedostatak kvalifikovanih radnika je bio razlog zašto su mnoge kompanije učestvovale u testiranju četvorodnevne radne nedelje.
 
Bakman smatra da je potrebno biti umereni optimista. Četvorodnevna radna nedelja nije pogodna za svaku kompaniju, ali bi za mnoge mogla imati prednosti. Rezultati testiranja će u potpunosti biti ocenjeni na jesen, piše tagesschau.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin

Da li čovek zaista ima pet čula?

Slika sveta koji poznajemo konstruiše se u našem mozgu. Kako do toga dolazi? Putem brojnih receptora informacija koje dolaze iz naše okoline.