Postoji formula sreće, ali je potpuno pogrešno shvaćena
Sreća nije u osećanjima, tvrdi profesor sa Harvarda Artur Bruks i razotkriva najveće mitove o najtraženijem stanju čovečanstva i objašnjava kako da ga zaista dostignemo.
Foto: Pixabay
Jedna od najvećih grešaka koju ljudi prave je mešanje sreće i osećanja sreće. Sreća nije osećanje. Osećanja su potvrda sreće - kao što je miris pečenja dokaz naše večere, a to je neverovatno dobra vest za sve.
Postoje brojni razlozi zbog kojih ne bi trebalo da imamo samo osećanje sreće. Normalno je da svakog dana imamo i negativne emocije. Ako ih ne bismo imali, verovatno bismo bili mrtvi za otprilike nedelju dana, kaže prof. Artur Bruks.
Ali ako zaista želimo da dopremo do fenomena koji stvara osećanja, moramo da prođemo ispod tih emocija i otkrijemo šta ih zapravo pokreće.
Ljudi mnogo govore o lošim osećanjima i dobrim osećanjima, a to je potpuno nerazumevanje same emocije, naglašava profesor. Emocija nije ništa drugo do informacija o spoljašnjem svetu. Kada postoji nešto izvan nas što predstavlja pretnju, imamo negativne emocije - strah, bes, tugu, gađenje - i one su neverovatno važne. One nas održavaju u životu, kažu nam da postoji pretnja.
A kada postoji nešto što je prilika za nas, nešto što je ljupko, nešto što zaista želimo u našim životima, tada imamo pozitivne emocije radosti i interesovanja ili iznenađenja.
Ali emocije ne možemo klasifikovati kao loše ili dobre. U krajnjoj liniji mogli bismo sve da ih svrstamo u dobre, jer su nam sve potrebne i održavaju nas u životu.
Šta je u srži osećaja blagostanja?
Analizirajući podatke o milionima pojedinaca koji su u anketama izrazili najviše nivoe blagostanja, ispostavilo se da svi imaju tri zajednička elementa u svom životu: uživanje, satisfakciju i smisao.
Uživanje je nešto što ljudi misle da razumeju, ali uglavnom ne razumeju, napominje Bruks. Mešaju ga sa zadovoljstvom. Zadovoljstvo je vrsta životinjskog fenomena. To je signal kao i svaki drugi osećaj da vam nešto može dati kalorije ili partnere, što nam pomaže da preživimo i prenesemo svoje gene. To nije nešto što zapravo vodi do sreće.
Uživanje je složenije od toga i doživljava se u prefrontalnom korteksu mozga, izvršnom centru mozga.
Uživanje je zadovoljstvo, plus ljudi, plus pamćenje. To je razlog zašto u reklamama za pivo, na primer, nema osobe koja sedi sama u svom stanu sa gajbom piva pored sebe.
Drugi makronutrijent sreće je satisfakcija. Satisfakcija je prava misterija jer je to radost koju dobijamo nakon što smo se izborili za nešto. A ako se ne borimo dovoljno, nije slatko.
Poslednje, ali ne i najmanje važno, jeste smisao. Profesor Bruks kaže da može da se liši sitnih zadovoljstava, čak i uživanja, jer je vrlo samodisciplinovana osoba, ali ne može da provede ni sat vremena bez smisla i da bude srećan. Isto je sa svima nama.
Smisao života
Šta je smisao života? To je veliko pitanje i zapravo su tu još tri potpitanja: nauka ih naziva koherentnost, značaj i svrha. Koherentnost je odgovor na pitanje: Zašto se stvari dešavaju onako kako se dešavaju? Značaj je: Zašto je važno što sam živ? A svrha je: Koji pravac i ciljevi su ključni za moj život?
Ukoliko imamo odgovore na ta pitanja, imamo smisao, naglašava Bruks. Ali ako nemamo odgovore ili nemamo zadovoljavajuće odgovore, to je ono što moramo da tražimo.
Antički filozofi, počevši od Aristotela, ali najvažnije od Tome Akvinskog u 13. veku, klasifikovali su postignuća za kojima svi toliko žudimo u četiri kategorije: novac, moć, uživanje i slava. Postoji tona naučne literature koja kaže da su Toma Akvinski i Aristotel, i svi ostali između, bili u pravu. Ako to nisu stvari koje bi trebalo da akumulirate, šta bi onda to bilo? Ne novac, moć, uživanje i slava, već vera, porodica, prijateljstvo i rad koji ima svrhu.
Kada kaže vera, profesor Bruks napominje da to ne mora biti neko konvencionalno versko ubeđenje. Postoji mnogo načina na koje ljudi mogu pronaći mir i perspektivu koja im je potrebna u životu. Filozofija ili meditacija, ili šetnja prirodom bez tehnoloških spravica, ili proučavanje fuga Johana Sebastijana Baha, ali treba da se divimo nečemu većem od nas, a to je prva kategorija.
Drugo je porodični život. Mi smo evoluirali kao vrsta zasnovana na srodstvu. Moramo da poznajemo svoje i da brinemo o njima, čak i ako nam se ne sviđaju. I ako te veze ispustimo, ako zanemarimo te odnose, ako napravimo raskol u tim odnosima, žrtvovali smo svoju sreću.
Treće je prijateljstvo. Za pravo prijateljstvo je potrebno vreme. To ne znači da moramo imati 100 prijatelja, ali to znači da moramo imati više od jednog i sigurno to ne treba da nam bude samo naš supružnik.
Poslednje, ali ne i najmanje važno, je posao. A to ne znači prekomerno izgaranje na poslu, i rad po ceo dan i noć. Ispostavilo se da samo dve stvari od posla donose istinsku radost: zaslužen uspeh i služenje drugima.
Zasluženi uspeh je stvaranje životne vrednosti za naš naporan rad koji je prepoznat i priznat. Zato su zasluge toliko važne. Drugo je služenje drugima. Čak i ako radite na radnom mestu gde ne znate smisao svog posla, ali radite nešto što smanjuje opterećenje za osobu u susednoj kabini, onda to može biti izvor stvarnog zadovoljstva za vas, navodi profesor.
Dakle, to su ta četiri elementa koja nam obezbeđuju srećne dane. Vera, porodica, prijatelji i posao. Ako pratimo te stvari, tako jurimo sreću. Ali glavna stvar je to da sreća nije odredište. Sreća je pravac.
Da bismo postali srećniji, potrebno je znanje i rad. To zahteva promenu navika, a kako zaključuje prof. Artur Bruks, dobra vest je da mi to možemo.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Magazin
BMW-ovi automobili bi mogli detektovati infarkt ili moždani udar kod vozača
22.12.2024.•
0
BMW Grupa i Universitätsmedizin Berlin (Charité) su započeli istraživanje mogućnosti medicinske tehnologije u automobilima.
Britanci testiraju kamere koje otkrivaju pijane vozače
22.12.2024.•
0
Najsavremeniji sistem kamera koji koristi veštačku inteligenciju da bi pomogao u otkrivanju vozača koji nisu u stanju da upravljaju vozilom testira se u Kornvolu i Devonu ovog decembra.
Od Nove godine u Milanu zabranjeno pušenje i na otvorenom
22.12.2024.•
0
Pušenje na javnim mestima na otvorenom u Milanu više neće biti dozvoljeno od 1. januara naredne godine, osim ako pušači ne budu na rastojanju od najmanje 10 metara od drugih osoba.
EU odlučila: Kamione će moći da voze i sedamnaestogodišnjaci
22.12.2024.•
4
Evropska unija nedavno je usvojila pravilo prema kom se 17-godišnjacima dopušta da voze kamion ako ih nadzire iskusan vozač, a od 18. godine mogu ga voziti sami.
Na današnji dan: Rođen Pučini, Čaušesku pobegao iz Bukurešta, umro Džo Koker
22.12.2024.•
0
Pregled najznačajnijih dešavanja kroz istoriju na današnji dan, 22. decembar, u svetu i kod nas.
Trčao od Južne Afrike do Britanije da podigne svest ljudi o rasizmu
21.12.2024.•
1
Atletičar iz Ugande Deo Kato, koji je od jula 2023. trčao iz Južne Afrike ka Londonu da bi podigao svest o rasizmu, u nedelju stiže u britansku prestonicu nakon 516 dana putovanja i 12.440 kilometara.
Vlada Albanije odlučila da blokira TikTok
21.12.2024.•
1
Vlada Albanije donela je odluku da blokira kinesku platformu TikTok, saopštila je danas albanska ministarka prosvete Ogerta Manastirliu.
Na današnji dan: Rođen Staljin, potpisan zakon o konstituisanju Irske Republike
21.12.2024.•
1
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 21. decembar.
Na današnji dan: Umro car Dušan
20.12.2024.•
1
Donosimo vam pregled značajnih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 20. decembar.
VIDEO Muzika sa protesta, nekad i sad: Od "šabačkih Prajmusa" do novosadskog repa
19.12.2024.•
8
Profesor fakulteta Miodrag Jovanović koji je nedavno na RTS-u branio studentske blokade, devedesetih je bio aktivan u studentskim protestima i član rok benda pod nazivom "Ništa ali logopedi".
Fukušima će javno objavljivati imena građana i firmi koji ne sortiraju otpad pravilno
19.12.2024.•
1
Sortiranje otpada može biti zamršen proces u Japanu, zemlji koja ima jedna od najstrožih pravila o odlaganju smeća. Međutim, stvari će u gradu Fukušima postati još teže, piše BBC.
Keln uvodi vaučere za noćni taksi: Pomažu ženama da se bezbedno vrate kući
19.12.2024.•
0
Nemački grad Keln ponudiće ženama vaučere za noćni taksi kako bi im pomogao da se bezbedno vrate kući u periodu od deset uveče do šest sati ujutru a taj model sprovodi se u još četiri nemačka grada.
Na današnji dan: Umrli Berin, Džo Barbera i Ružica Sokić, patentiran linoleum
19.12.2024.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 19. decembar.
Studija pokazala: Većina tinejdžera u SAD se uzdržava od alkohola, cigareta i marihuane
18.12.2024.•
4
Upotreba droge među tinejdžerima u SAD nije se povećala nakon pada koji je zabeležen na početku pandemije kovida19, pokazuju rezultati velike godišnje studije.
Na današnji dan: Umrli Stradivari i Herder, u SAD ukinuto ropstvo
18.12.2024.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 18. decembar.
Na današnji dan: Umro Bolivar, izveden prvi uspešan let avionom, protesti protiv Čaušeskua
17.12.2024.•
1
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 17. decembar.
Na današnji dan: "Bostonska čajanka", ubijen Raspućin, rođeni Ostin i Klark, umro Siniša Mihajlović
16.12.2024.•
0
Donosimo vam pregled značajnih i zanimljivih istorijskih događaja koji su se dogodili na današnji dan, 16. decembar.
Deset najvećih muzičkih turneja u 2024: Tejlor Svift apsolutna rekorderka
15.12.2024.•
3
Turneja Eras američke kantautorke Tejlor Svift najveći je muzički događaj odlazeće godine, a po finansijskim rezultatima najuspešnija u istoriji muzike sa ukupno više od 2,2 milijarde dolara prihoda.
Ovo leto vam je bilo toplo? Sledeće bi moglo da bude još gore
15.12.2024.•
3
Naučnici predviđaju da će 2025. biti treća najtoplija godina na svetu, odmah iza 2024. i 2023. godine, koje će zauzeti prva dva mesta na listi najtoplijih godina otkako se meri temperatura.
Italija pooštrila kazne za vozače
15.12.2024.•
1
Novi Zakon o putevima koji je predložio ministar saobraćaja Mateo Salvini, koji pooštrava kazne za korišćenje mobilnih telefona za volanom i vožnju pod dejstvom alkohola, stupio je na snagu.
Traže da se u evropskim gradovima ograniči brzina na 30 km/h
15.12.2024.•
5
Nevladina organizacija "European Road Safety Council", koju podržavaju Evropska komisija i Evropski parlament, poziva EU da zabrani brzine iznad 30 km/h u urbanim područjima.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar