Dokazi o zagađenju olovom sežu do Platona i Sokrata: Najzagađeniji lokalitet kod ostrva Tasos

Istraživači sa Univerziteta Hajdelberg, pronašli su najstariji poznati dokaz zagađenja olovom u životnoj sredini pre oko 5.200 godina, preneo je grčki list Ekatimerini.
Dokazi o zagađenju olovom sežu do Platona i Sokrata: Najzagađeniji lokalitet kod ostrva Tasos
Foto: Pixabay (ilustracija)
Istraživači su, kako se navodi, do tog zaključka došli proučavajući jezgra sedimenata izvučena iz kopnene Grčke i Egejskog mora. 
 
U antičkom periodu je olovo ispuštano u atmosferu kao nusproizvod topljenja rude za bakar i srebro, a otrovni metal se kasnije kondenzovao kao prašina i taložio se na tlu.
 
"Srebro je korišćeno za nakit, za posebne predmete, ali nije pronađeno u čistom stanju, već je iskopano u rudi u kombinaciji sa olovom", rekao je arheolog sa Univerziteta Hajdelberg Džozef Maran.
Močvara Filipi, mesto gde su pronađeni najstariji tragovi znacima kontaminacije olovom, nalazi se u severoistočnoj Grčkoj, u blizini ostrva Tasos.
 
I ostrvo Tasos bilo je poznato po rudarenju srebra i metala.
Raniji arheološki dokazi sugerišu da je Tasos bio jedno od najznačajnijih lokaliteta u regionu za rudarenje srebra i metalne radove, rekao je Maran.
 
Istraživači su otkrili da je nivo kontaminacije olovom ostao prilično nizak i lokalizovan u staroj Grčkoj, koja se smatra kolevkom evropske civilizacije, tokom bronzanog doba, klasičnog perioda i helenističkog perioda. 
 
Klasični period je poznat po atinskoj demokratiji, Sokratu i Platonu, a u helenističkom periodu je grčki kulturni uticaj dostigao vrhunac širom mediteranskog regiona.
 
Ali pre oko 2.150 godina, istraživači su otkrili "veoma snažno i naglo povećanje emisija olova izazvanih ljudskim aktivnostima širom Grčke", rekao je  Andreas Kutsodendris sa Univerziteta u Hajdelbergu.
Otprilike u to vreme, 146. pre Hrista, rimska vojska je osvojila grčko poluostrvo, transformišući društvo i privredu regiona, što je povećalo potražnju za srebrnim kovanicama i samim tim - zagađenje.
 
Prethodna istraživanja, uključujući analizu ledenih jezgara sa Grenlanda, otkrila su visoke nivoe olova u većem delu severne hemisfere tokom rimskog doba.
 
Nova studija, međutim, dodaje "specifičniju i lokalnu sliku o tome kako su se promenili nivoi olova", rekao je Nejtan Čelman, naučnik za životnu sredinu sa Univerziteta Nevada u Renou, koji nije bio uključen u istraživanje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Magazin