Ekrani ne mogu da zamene roditeljsku pažnju

No, u novije vreme, život bez moderne tehnologije postao je gotovo nezamisliv te se ista primenjuje i u situacijama u kojima zapravo i nije potrebna.

Roditelji često decu smiruju dajući im mobilne telefone ili tablete u ruke, sebe smiruju istim tim spravama, dok sve više mladih o komunikaciji uči preko društvenih mreža. I tako komunicirajući stvaraju predstavu o sebi i drugima koja mahom nije realna, a na slične načine osobe postaju zavisne od raznih ekrana ne obraćajući pažnju na stvaran svet oko njih, što dovodi do otuđenja i razaranja odnosa.

U Srbiji oko 85 odsto dece koristi internet i moderne tehnologije poput mobilnih telefona, tableta i kompjutera, i na njima svakodnevno provode i po nekoliko sati. Zbog toga je sve manje dece napolju jer im se zabava odvija na ekranima, a ne u realnom životu.

Novosadski psiholog Aleksandar Šibul smatra da je za pravilan razvoj dece naophodno pustiti ih da što više vremena provode napolju, gde će sama osmisliti sebi zabavu, jer će se tako najbolje razvijati.

"Besmisleno je deci u ranom uzrastu davati sve te gedžete jer se njihov mozak tek razvija, tako da im je nepotrebno da koriste sve te sprave. Njima je potrebno da se igraju, ne dirigovano već spontano, da osmišljavaju svoje igre i stvaraju odnose, jer se tu zapravo najbolje razvijaju motorika, sposobnosti i veštine", objasnio je on. 

Prema rezultatima dosad sprovedenih istraživanja, deca mlađa od 30 meseci slabije uče gledajući televiziju nego u interakciji sa roditeljima, što ukazuje na činjenicu da ekrani ipak ne mogu da zamene roditeljsku pažnju.

I dok se u mlađem uzrastu najviše vremena provodi uz igrice, tinejdžerima su najzanimljivije društvene mreže, pokazalo je istraživanje Unicefa. Međutim, ovde leži i opasnost u razvoju tinejdžera jer su pod uticajem društvenih mreža prekomunicirani, kaže Šibul i dodaje da "se na taj način stvaraju zadovoljstva koja ne postoje u realnom životu".

"Prečesto i sa previše ljudi komuniciraju, a tako se ne može razviti pravi i kvalitetan odnos, već samo odnos senzacija i gomila nekih lajkovanja kojih u stvarnom životu nema. U realnom životu vi ćete možda svega par puta nedeljno dobiti kompliment, dok u virtuelnoj komunikaciji vi svakodnevno dobijate lajkove, smajlije, poljupce ili zagrljaje, ali je pitanje šta je od toga stvarno i da li o tome uopšte razmišljamo", smatra Šibul.

Prema istraživanjima, glavnu odgovornost snose upravo roditelji koji deci često daju telefone ili tablete kako bi ih smirili. Zaključak i preporuka Unicefa je da roditelji treba da budu dovoljno edukovani i informisani kada je reč o internetu i upotrebi modernih tehnologija, a ključno je i razvijanje poverenja i razgovor sa decom, kako bi se predupredile potencijalne opasnosti interneta. Istovremeno, 73 odsto roditelja smatra da su njihova deca sposobna da se izbore sa rizicima i neprijatnim situacijama na internetu.

Uglješa Marjanović, docent na FTN-u i član radne grupe za Digitalno i online učenje objasnio je za 021 da pored roditelja i obrazovne institucije treba da budu otvorenije prema mladima i usmere ih na pravu svrhu korišćenja novih tehnologija.

"Sve nam je danas dostupno, ali nam nije sve od koristi. Mislim da institucije kao što su osnovne škole, srednje škole ili fakulteti moraju da se bore protiv ovih stvari. Oni moraju prvo svoje kadrove da edukuju kako bi oni zatim mogli da usmeravaju mlade na pozitivne strane novih tehnologija", kaže Marjanović.

On ističe da često nismo ni svesni svih opasnosti, ali ni prednosti koje pruža upotreba modernih tehnologija, te da je važno sve ove segmente prosto osvestiti i o njima javno pričati.

"Istina je da su mogućnosti telefona, tableta, kompjutera i interneta neograničene, ali pitanje je koliko smo svesni posledica. Stalno pokušavam studentima da ukažem na to da je bolje razgovarati uživo, a ne preko kompjutera, jer često u kafićima vidim društvo gde svako gleda u svoj telefon. Šteta je što tako malo umemo da koristimo tehnologiju", zaključuje on.

Tehnologija obično favorizuje neku vrstu pobednika i oni idu napred, a ostavljaju mnogo ljudi iza sebe. Tako postoji nejednakost u ličnim primanjima, nejednakost u bogatstvu, u mogućnostima, u pokretljivosti, što su izazovi sa kojima društvo mora da se izbori ukoliko želi da korišćenje modernih tehnologija svede na meru koja će biti korisna na duže staze.