Kako nastaje majčino mleko?

"To mleko stvaraju specijalizovane ćelije u ženskim grudima", kaže dr Loren Levin, profesorka pedijatrije na Kolumbiji.

Evo kako se to dešava... Kad žena ostane u drugom stanju, hormoni šalju poruku specijalizovanim endokrinim ćelijama koje se nalaze u predelu alveola da će uskoro biti vreme da stvaraju mleko, i pomeraju ga u mlečne kanale, koji vode ka bradavicama, objašnjava dr Levin.

Nakon porođaja, to se intenzivira, a telo zatim "prikuplja" sastojke za stvaranje mleka iz krvi žene, i sintetiše ih u mlečnim žlezdama.

Mlečni kanali i žlezdane ćelije su deo normalne anatomije dojke, i žene se rađaju sa njima. Oni se povećavaju tokom puberteta (zbog čega grudi rastu), a zatim i tokom trudnoće i ranoj fazi dojenja (kada grudi takođe - rastu).

Ali, iako anatomski gledane grudi žene imaju sve "delove" potrebne za stvaranje mleka, to se ipak ne dešava sve do samog kraja trudnoće i porođaja.

Kad mama koja je upravo rodila bebu tu bebu zagrli i privije na grudi, nervni završeci šalju mozgu signal da oslobodi hormone (prolaktin i oksitocin) koji telu kažu "mleko, brzo". I upravo je to razlog zbog kojeg je važno da beba počne da sisa što je pre moguće. "Sam taj čin stavljanja bebe na grudi i trenutak u kojem beba uzima bradavicu u usta i počinje da sisa, pokreće lanac događaja u telu žene", objašnjava dr Levin.

Majčino mleko bogato je hranljivim i gradivnim materijama koje su neophodne novorođenčetu u prvim mesecima života. Nauka još nije potpuno uspela da objasni kako "rade" različite komponente majčinog mleka, ali zna se da "rade" zajedno, i da su za bebu neprocenjive.

"Nije još eksperimentalno dokumentovano šta sve do tančina sadrži majčino mleko, kako se to što sadrži 'nađe' u njemu, niti šta sve to tačno znači za dete", kaže dr Kejti Hinde, profesorka Centra za Evoluciju i medicinu, na Univerzitetu Arizone.

Znamo da majčino mleko prolazi kroz tri različite faze i da menja i izgled i sastav kako beba raste. Prvo mleko, kolostrum, koje se stvara u danima pred porođaj i tokom nekoliko dana nakon porođaja je bogato imunim molekulima i šećerima koji su neophodni da bi bebin sistem organa za varenje mogao da počne da funkcioniše kako treba. Prelazno mleko je kremastije od kolostruma i ima više masnoća. I to je samo još jedan dokaz da je žensko telo čudo - samo dva ili pet dana nakon porođaja, učiniće toliko toga da bi beba koju je upravo donelo na ovaj svet mogla što bolje da iskoristi sve sastojke mleka.

Na kraju, nastaje zrelo mleko, i njegova "proizvodnja" počinje desetak dana nakon porođaja, i traje sve dok beba ne prestane da sisa.

Za razliku od kravljeg mleka koje sadrži mnogo kazeina i malo proteina nalik na one iz surutke, majčino mleko sastoji se uglavnom od proteina nalik na one koje sadrži surutka, i malo kazeina.

Mnoga istraživanja ukazuju da je dojenje važno za razvijanje bebinog imunog sistema. Kada mama koja doji dođe u kontakt sa infektivnim 'agensima' iz okruženja, njen organizam stvara antitela, koja onda dojenjem stižu i do bebe, objašnjava dr Levin. Osim toga, majčino mleko bogato je i enzimima koji pomažu varenje i imaju antizapaljenska dejstva, a pospešuje i rast dobrih bakterija u crevima, što smanjuje rizik od alergija.

Ipak, ono što je zaista čudesno kad je reč o majčinom mleku je činjenica da se ono neprestano prilagođava - promenama u telu majke i potrebama bebe. "Kako mamini hormoni variraju u toku dana, variraju i oni u mleku. A kad se beba razboli, raste udeo imunih molekula u majčinom mleku, čak i ako je mama zdrava", objašnjava dr Hinde.