Maženjem se menjaju hromozomi bebe

Dolaskom bebe na svet počinje razdoblje intenzivnog maženja, a naučnici su nedavno otkrili nešto zanimljivo, pomalo čak i zabrinjavajuće, u vezi sa količinom maženja u ranim danima bebinog života.
Maženjem se menjaju hromozomi bebe
Foto: Pixabay
Čini se da više maženja i više bliskog kontakta ne utiče na bebe samo kratkoročno, za utehu i osećaj sigurnosti, nego ostavlja mnogo dublji trag koji traje duže nego što se mislilo. 
 
Tim na Univerzitetu British Columbia u Kanadi je utvrdio da nežno milovanje može uzrokovati biohemijske promene koje utiču na ekspresiju gena u organizmu deteta. Genetski izražaj ili genetska ekspresija je ostvarenje informacije iz gena, radi proizvodnje genetskog proizvoda, ali naučnici još nisu sigurni kako do toga dolazi, ali su sigurni da su dobro uočili obrazac pa će na ovom istraživanju raditi i dalje. 
 
Ali ono što su uočili na uzorku od 94 beba ih je fasciniralo. 
 
Za potrebe istraživanja pozvali su roditelje beba, starih oko pet nedelja i zamolili ih da beleže koliko često su imali kontakt s bebom, koliko su ih mazili i kako su bebe reagovale u tom trenutku, a potom su ih opet pozvali za četiri godine kako bi proučili njihovu genetsku sliku. 
 
Uzeti su im DNK brisevi i urađena je analiza biohemijskih promena. Otkriveno je da su se neki hromozomi koji su povezani s dečjim imunološkim i metaboličkim sistemom, promenili u zavisnosti od toga koliko je beba bila mažena. 
 
"Deca koja nisu imala mnogo bliskih kontakta kao bebe bila su epigenetski nezrelija (karakteriše ih epigenetska uzrast) koja je niža od njihovog stvarne uzrasta, a razlika između epigenetskog i hronološkog uzrasta povezana je s lošijim zdravljem i sporijim razvojem. Takva deca su biološki nezrelija od dece koja su puno mažena, a sad planiramo da još više pratimo situaciju kako bismo videli može li biološka nezrelost imati šire implikacije na njihovo zdravlje, posebno za njihov psihološki razvoj", kaže glavna autorka studije Sara Mur, a u izveštaju je naglašeno i da "ako dalja istraživanja budu potvrdila ovo početno otkriće, tada ćemo svakako morati još više da ukazujemo na važnost pružanja adekvatnog fizičkog kontakta kod male dece". 
 
Međutim, iako je otkriće iznenadilo i naučnike, oni još uvek nisu sigurni zbog čega tačno dolazi do takve "dublje" biološke reakcije u organizmu. 
  • milica

    07.12.2017 14:19
    Ne znam ni ja!Jedino sto znam je da deca rastu i od pruzene ljubavi,odnosno mazenja.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom

U Srbiji sve manje dece

Republički zavod za statistiku (RZS) je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana deteta - 20. novembra, podsetio da se udeo dece u ukupnom stanovništvu Srbije godinama smanjuje.