Razvod braka nije nešto što se planira, ali ako odnos postane suviše težak, bolan i štetan, razvod je često jedino rešenje čak i kad ste svesni da će situacija neupitno, najčešće negativno, uticati na dete. Ipak, niti su sva deca ista niti je isto koliko su stara, jer od toga prilično zavisi koliko će situacija ostaviti traga i istraumatizovati dete.
Prema dečjem psihologu dr Skotu Kerolu, kad god su u pitanju deca i razvod roditelja, neminovno je da će dete patiti, a jedini uzrast u kojem će možda manje shvatati problem je do dve, maksimalno tri godine.
"Ali znajte da će čak i dvogodišnjaci primetiti da se nešto događa, jer će biti svesni promene na emocionalnoj, a ne samo na kognitivnom nivou. Pogotovo ako su jako privrženi oba roditelja", kaže Kerol. "Pričamo li o razdoblju nakon treće godine, trauma će svakako biti veća, jer deca imaju sećanja i tada već mogu delimično da shvate da se nešto događa, a što je dete starije, situacija će biti traumatičnija, posebno u uzrastu od oko 11 godina", tvrdi ovaj stručnjak.
Do tada je dete već poživelo dobrih 10 godina s oba roditelja, s oboma je razvilo dubok odnos, pojmilo važnost porodice, ali su deca tada još uvek nesamostalna i suviše egocentrična pa će svaki problem između roditelja i vezan uz konačan razvod pojmiti mnogo teže, s više problema u koje spada povlačenje u sebe, somatske poteškoće, depresija.
Međutim, život ne bira pa roditelji često ne mogu da čekaju da dete pređe taj kritični uzrast, da bi se razveli, pa je važno znati da kod dece čak ni sam razvod možda neće biti toliko traumatičan.
"Sam razvod nije najteži deo", objašnjava Kerol. "Najteži deo je sukob do kojeg dolazi tokom i nakon razvoda." Taj sukob postaje naročito štetan ako se odvija pred decom, kad se roditelji svađaju i bez zadrške napadaju jedan drugoga ili kad svaki od njih detetu govori samo ružne stvari o onom drugom. "U ekstremnim slučajevima, kad se roditelji stalno sukobljavaju pred decom razvod bi mogao biti čak i koristan", ističe Kerol.
No, sam razvod nije najgora stvar na svetu, čak ni za dete do puberteta. Trauma je tim gora kad jedan od roditelja nakon razvoda bukvalno prestane da bude roditelj. Tada deca najviše pate jer im se čini da odlaskom jednog roditelja počinju da gube jedan dobar deo sebe. Pogotovo ako roditelj odluči da prekine kontakt ili da bude mnogo manje roditelj u odnos kakav je bio pre.
"Nema goreg za dete od takve situacije", kaže Kerol.
To je, opet ćemo reći, usko povezano s detetovim egocentričnim tendencijama zbog čega je normalno i prirodno da se deca tokom razvoda braka i kasnije, ako roditelji svojim ponašanjem odluče da produbljuju traumu, stalno pita: "Šta nije u redu sa mnom, u čemu sam ja pogrešio?".
Međutim, stvari se menjaju dok deca ulaze u pubertet. S pubertetom su deca sposobnija da kritički razmišljaju pa sve više teže sopstvenoj samostalnosti i pronalasku svog identiteta koji više nije toliko duboko vezan za porodicu pa samim tim im naizgled roditelji više nisu potrebni kao pre.
Jednom kada dete uđe u pubertet, moći će bolje da razume i prihvati razvod roditelja, a ponekad se i oni sami zalažu za razvod nego da nefunkcionalna porodica ostane zajedno.
Uz to, važno je znati i da će deca, ma koliko individualna bila, neminovno patiti pa će im trebati period prilagođavanja, a to obično traje oko godinu do godinu i po, u zavisnosti od toga koliko će se roditelji sami, s jedne i druge strane, potruditi da olakšaju detetu.
Zato roditelji moraju znati da su oni jedini roditelji svojoj deci i da ih razvod ne čini manje roditeljima, već roditeljima koji žive na dve adrese. Roditelj ne prestaje niti sme da prestane da bude roditelj nakon razvoda.
Komentari 2
Nikolina
1
Sada mi je jako zao sto nisam vise vremena sa njima provodila,ali bili su kao "dve ose".
Iako imam te traume iz detinjstva,nije toliko stasno kada "vratim film".Znam da su me voleli i zbog nas dece su ostali zajedno.Sada,u ovim zrelim godinama,ne bih trpela da se ti meni desava u braku,bas zbog dece.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar