Budući da obrazovanje traje sve duže, a većina mladih čeka sa stupanjem u brak i roditeljstvom, potrebno je izmeniti pravnu definiciju adolescencije, napisala je grupa naučnika u članku za časopis "Lancet Child & Adolescent Health".
Naučnici smatraju da bi adolescencija službeno trebalo da traje od desete do 24. godine života. Međutim, neki drže da bi time mladi samo još više "podetinjili".
Kada počinje pubertet?
Smatra se da pubertet počinje kada hipotalamus počne da ispušta hormone koji aktiviraju hipofizu i polne žlezde.
Nekada smo u pubertet ulazili oko 14. godine života, ali danas on u razvijenim zemljama zbog poboljšanja opšteg zdravlja i ishrane započinje oko 10 godine. U Ujedinjenom Kraljevstvu tako devojčice prvu menstruaciju danas dobijaju četiri godine pre nego što je to bio slučaj pre 150 godina.
Polovina žena danas prvu menstruaciju dobije do 12. ili 13. godine.
Odlaganje životnih prekretnica
Postoje i biološki argumenti zašto bi trebalo produžiti vek trajanja adolescencije. Ljudsko telo nastavlja da se razvija i nakon puberteta. Rad mozga poboljšava se tokom dvadesetih, a velikom broju ljudi umnjaci izbiju oko 25. godine.
Mladi takođe sve kasnije stupaju u brak i čekaju s dobijanjem potomstva. U Engleskoj je prema službenoj statistici 2013. godine vreme prvog stupanja u brak za muškarce iznosila 32,5 godina, a žene 30,6 godina. To je gotovo osam godina više nego 1973. godine.
"Iako mnoge zakonske povlastice odraslih počinju u 18. godini, prihvatanje odraslih uloga i odgovornosti obično dolazi kasnije", piše glavna autorka članka, direktorka Kraljevske dečje bolnice u Melburnu Suzan Sojer.
Politika bi trebalo da se vodi promenama u društvu i produži podršku mladima do 25. godine, smatra Sojer. U Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, mladi ljudi sele se od kuće tek u 25. godini života.
Sociolog Džen Mekvariš ne slaže se s mišljenjem da odrastanje treba odložiti.
"Na stariju decu i mlade mnogo više utiču očekivanja društva nego njihov unutrašnji biološki rast", smatra Mekvariš.
Ne smatra da je "detinjasto" duže pohađati školu ili eksperimentisati sa zapošljavanjem. Mladalačku želju za nezavisnošću ne treba pretvarati u patologiju, dodaje Mekvariš.
Predsednik Kraljevskog koledža za pedijatriju i zdravlje dece Rasel Viner ipak smatra da bi produžavanje adolescencije "osnažilo" mlade ljude jer bi to značilo prihvatanje njihovih različitosti. Međutim, dodaje da fokus treba da bude na potencijalu za rast, a ne problemima adolescentskog uzrasta.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar