Sve veći broj dece suočava se s problemom "ekranizma"

U stručnoj terminologiji psihoterapeuta postoji novi izraz "ekranizam" koji je rezultat naučnih spoznaja o negativnom uticaju ekrana na mozak, a psiholozi-psihoterapeuti tvrde kako ima pomoći i predlažu neurofeedback terapiju.
Sve veći broj dece suočava se s problemom "ekranizma"
Foto: Pixabay
Psiholog-psihoterapeutkinja Ankica Baković kaže kako joj se godišnje javi desetak roditelja čija maloletna deca imaju problem zavisnosti od računara i drugih uređaja. 
 
Prema njenim rečima, prvi simptom "ekranizma" je da dete ne prihvata saradnju, odbija da prestane da koristi mobilni telefon, a drugi je dete ima problema s koncentracijom, prebacuje se s jedne aktivnosti na drugu, a da ne završi onu već započetu.
 
"Dete ima problem da se odmakne od ekrana, a to se na kraju pretvara u socijalni poremećaj, odnosno dete se izoluje u smislu komunikacije s porodicom", dodaje Baković.
 
Ona napominje kako je važno da roditelji potraže pomoć stručnjaka koji će ih dodatno osnažiti da povrate kontrolu. Problem je i to što roditelji često pružaju negativan primer svojoj deci.
 
U nekim istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije ekran se navodi kao jedan od uzroka autizma.
 
Psiholog Baković kaže kako je gledanje ekrana direktno ili indirektno povezano s neurokognitivnim razvojem dece. Srećom, ne radi se i o ireverzibilnom procesu. Postoji neurofeedback terapija pomoću koje se može regulisati način rada mozga.
 
Reč je o naučno utemeljenoj terapiji koja je na Zapadu prisutna već pedesetak godina.
 
"Neurofeedback istraživanja pokazuju kako ti treninzi pomažu kod autizma, u čak 40 do 50 odsto slučajeva. Taj vid terapije pomaže i kod depresije, anksioznosti, paničnih napada i kod niz drugih poteškoća gde je u pozadini disbalans moždanih talasa. Ima primjenu i kod učenja stranih jezika kao i u spa centrima za relaksaciju i slično", objašnjava Baković.
 
Zapravo je reč o terapijskoj metodi baziranoj na praćenju električne aktivnosti mozga (EEG) i davanju povratne informacije. Neki poremećaji povezani su sa specifičnim obrascima moždane aktivnosti.
 
Pomoću te metode moguće je trajno promeniti loše obrasce i jednostavno naučiti mozak da funkcioniše bolje, te time smanjiti ili u potpunosti ukloniti simptome poremećaja koncentracije, depresije, nesanice, poteškoća u učenju, glavobolja i migrena.
 
Baković ističe kako je moguće primeniti neurofeedback terapiju kod dece mlađe od godinu dana, kao i kod odraslih.
 
Ona napominje kako to nije zamena za tradicionalne tretmane kao što su logopedija, neuropedijatrijski i neuropsihijatrijski tretmani, nego dopuna kojom se pomaže mozgu da budete uspešniji u onome što već sada radite.
 
Svetska zdravstvena organizacija i Američka pedijatrijska akademija navode kako deca do dve godine starosti uopšte ne bi trebalo da izložena tehnologiji, deca od tri do pet godina moraju imati ograničenje na jedan sat dnevno, a deca od šest do 18 godina dva sata dnevno.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom

U Srbiji sve manje dece

Republički zavod za statistiku (RZS) je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana deteta - 20. novembra, podsetio da se udeo dece u ukupnom stanovništvu Srbije godinama smanjuje.