I niste bili sami, isto kao što verovatno nikada niste dobili ni pravi odgovor na to pitanje. Zato ćemo pokušati da damo neki suvisli zaključak.
O tome je nedavno, u vrlo snažnom štivu, pisala Alden Džouns, majka sina koji je opsednut svojim puškama i pištoljima.
"To je poznata činjenica među roditeljima dečaka", piše ona, "potvrđena u svakoj raspravi o igračkama i dokazana činjenicom da će dečaci, čak i ako pri ruci nemaju puške, od prvog predmeta koji im se nađe pri ruci, napraviti oružje. Bez obzira da li će im za to poslužiti vešalica, kockice, flaša vode i bez obzira koliki ste vi pacifista od roditelja, oni će pronaći način da se igraju 'vatreno'."
I sad se postavlja glavno pitanje - da li će igre oružjem ostaviti trag na njihovoj psihi, odnosno, vredi li se uopšte nervirati oko toga?
Uklanjanje oružja iz detetovog života neće učiniti ništa kako bi se ograničilo njegovo izlaganje oružju u životu, u medijima i video igrama.
"Štaviše, svako ko razume decu mora da zna da upravo zabrane podstiču još veći interes kod deteta, a kada im nešto branite, dete će u toj temi postati neiskreno. Zato se bolje zapitajte da li je važnije da se dete stvarno ne igra s pištoljima na vodu ili da od vas krije svoju ljubav prema takvim igračkama? Iz potonjeg se, znajte, stvara problem u komunikaciji koji će decu pre početi da udaljava od roditelja, pa ćete samim tim već u njihovoj mladosti umanjiti šansu da s njima, jednom kad za to dođe vreme, možete otvoreno da razgovarate o pravom nasilju i svim rizicima koje ono nosi sa sobom. Zato je dobro ne stvarati probleme zbog dečje igre, čak i ako su klinci ludi jedino za oružjem", zaključuje Džouns.
Dobra je vest da je to sasvim normalno, ali ta igra ne predstavlja njihovu agresiju, već njihov način igre i spoznavanja odnosa među decom s kojom se igra. Postoje čak i istraživanja koja kažu da deci koja vole da se igraju oružjem i koja vole da se pretvaraju da su u igri nasilna, to čak pomaže da nauče kako da kontrolišu svoje nasilne porive i regulišu svoje emocije.
Ili je ipak bolje udaljiti ih od oružja?
Jedan drugi stručnjak, Kanađanin Kevin Nols, u svom štivu takođe se osvrnuo na ovu temu setivši se dana kad je svoje četvorogodišnje dete odveo na igranje kod porodice čije je dete imalo ceo arsenal rasut po podu.
"Mama je rekla da jednostavno nema smisla braniti detetu poriv za takvom igrom, jer će ionako biti izloženo oružju i nasilju kada poraste. Ne možda na svojoj koži, ali svugde oko sebe hoće, ali ja ipak imam problem s tom teorijom", napisao je Kevin.
"Da, izloženost može biti važna za razumevanje ideje o oružju, ali to ne znači da ćete plastičnom puškom detetu odmah usaditi stav da je oružje opasno, da se njime može ubiti ili ugroziti nečiji život, kao ni to da je ubijanje samo po sebi pogrešno. Uzmimo za primer još jednu opasnu stvar - vrelu rernu, za koju će dete shvatiti koliko je opasna tek ako se zaista opeče. Zato oni ni zapravo ne mogu da pojme koliko je oružje zaista opasno i zašto je uopšte zabranjeno, ako im je zajednički naziv zapravo - igračka", naveo je primer.
I zato je po nekima oružje zaista opasno, jer je to danas možda plastični pištolj na vodu, a sutra će biti pravo oružje koje ubija, bez da dete zna pravu posledicu pucanja iz pravog oružja. I to je problem koji bi roditelji ipak trebalo da uklone kako bi svoju decu od ranih nogu mogli da uče da je bilo kakav oblik oružja i nasilja loš i da u svetu uvek treba težiti ljubavi. Pogotovo sada kad su još tako mali, jer upravo sada najviše i upijaju.
Zaključak je dakle taj da pravog zaključka zapravo nema, zbog čega će roditelji i dalje biti jedini koji odlučuju da li će detetu kupiti i dozvoliti igranje plastičnim oružjem, uz jedinu važnu opasku - ne zaboravite detetu da objasnite šta pravo oružje čini svetu.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar