Dečija imena zbog kojih su roditelji završili na sudu

Ako zaista želite svom detetu da date neobično i retko ime, potrudite se da ono bude barem iole poznato i dozvoljeno u društvu u kom živite, da ne biste završili na sudu kao mnogi roditelji do sada.
Dečija imena zbog kojih su roditelji završili na sudu
Foto: Pixabay
Verovatno ste već čuli za primere zabranjenih imena poput Hitlera, Osame bin Ladena i sličnih, ali nisu upitna samo ona.
 
Evo nekoliko primera iz novije istorije u kojima su roditelji zaista završili na sudu pa su svom detetu zbog zakona morali da promene ime. Neki od njih. Nekima je na kraju dozvoljeno da nazovu mališane kako su odlučili. 
 
1. Petak (2007.)
 
U septembru 2006. Mara i Roberto Germano iz Đenove svog sina su nazvali Venerdi (petak na italijanskom), a ime su odabrali u čast lika iz slavnog pustolovnog romana o Robinzonu Krusou. Međutim, u decembru 2007. godine, sudija apelacionog suda odlučio je da ne mogu da koriste ime jer je ono sinonim za "potčinjenost i inferiornost" pa su detetu na koncu dali ime Gregorio.
 
2. Lego (2008.)
 
Kad je 2007. godine jedan švedski par svoje dete nazvao Lego, odmah su se pobunili sudovi koji su pokušali da zabrane to ime, baš kao što su to ranije učinili s imenima Ikea i Elvis, međutim, nakon što je 2008. godine apelacioni sud odlučio da poništi presudu nižeg suda, dečaku i roditeljima ipak su dozvoli da ga zovu Lego.
 
3. Tula Does the Lula from Hawaii (2008.)
 
Ovo je naime celo ime jedne devojčice s Novog Zelanda čiji roditelji nisu želeli hteli da ga promene, čak i kad je njihova ćerka sama priznala koliko je nesrećna zbog tog podužeg imena. Na kraju im je presudio sud koji im je oduzeo dete, oduzeo im starateljstvo, a devojčici dozvolio da promeni ime. U koje, to nije poznato.
 
4. Adolf Hitler, Arijevska Nacija, Hajnrih Himler (2008.)
 
Deca samoprozvanog naci-tate iz Nju Džerzija nazvana su Adolf Hitler, Džoselin Arijevska Nacija i Hajnrih Himler, što u samom početku nije bio zakonski problem, ali za njihova imena vlast je ipak doznala pa su se umešale nakon žalbe jedne pekarke koja je čvrsto odlučila da ne napravi tortu s natpisom "Srećan rođendan Adolfe Hitleru". 
 
5. Bler (2013.)
 
Kao i mnoge druge severnoevropske zemlje Island ima stroga pravila o imenima koja se smieju ili ne smeju dati deci, ali iako se nije nalazilo na popisu, roditelji devojčice Bler, što znači "lagani povetarac", više od deset godina borili su se sa sudovima oko imena, da bi sud na kraju 2013. godine dozvolio pravo na njegovo korišćenje.
 
6. Mesija (2013.)
 
Ime Mesija izazvalo je pravu pravnu erupciju 2013. godine kad je sudija iz Tenesija naredila roditeljima da promene ime svog sina iz Mesije u Martin. Kao razlog je navela da je ime Mesija rezervisano samo za Isusa, ali je u roku od nekoliko meseci zbog te odluke dobila otkaz pa je roditeljima konačno dozvoljeno da sina nazovu Mesija.
 
7. Princ Vilijam (2015.)
 
U SAD-u je dozvoljeno i popularno davati deci imena poput Princa ili Kinga, ali u Francuskoj to nije dozvoljeno pa je 2015. godine francuskom paru bilo zabranjeno da sina upišu kao Princ Vilijam, a nisu im dozvolili ni drugi izbor - Mini Kuper, jer su zaključili da će se detetu ceo život smejati zbog imena.
 
8. Nutela (2015.)
 
Još jedan skandal s imenom u Francuskoj 2015. godine izbio je zbog imena Nutela. Sudija ga je zabranio i predložio ime Ela, koje će barem delimično ličiti na naziv Nutela.
 
9. Cijanid (2016.)
 
Žena iz Velsa pokušala je da svojoj ćerki da lepo i neobično ime pa je smislila ime Cijanid, mislila je da je to vrlo pozitivno ime jer aludira na otrov kojim je ubijen Hitler. Ipak, britanski sud se s tim nije složio, rekavši da je preterala, a potom je zabranio i ime koje je pokušala da da njenom bratu blizancu - Pričer (Propovednik). 
 
10. Vuk (Lobo) (2016.)
 
Iako je ime Vuk poznato na našim prostorima, a takođe je cenjeno ime u Americi, u Španiji su majci iz predgrađa Madrida zabranili da svom sinu da ime Lobo (vuk na španskom), ali mama se nije dala pa je nakon peticije u kojoj je skupila 25.000 potpisa sud odobrio njegovu registraciju.
 
11. Alah (2017.)
 
U martu prošle godine Elizabeta Hendi i Bilal Vok iz Gruzije svojoj ćerki su hteli da daju ime Zalika Grejsful Lorejna Alah, ali poslednje je odmah zasmetalo vlastima, ali ne zbog značenja nego zato što je to njeno prezime, iako roditelji sami nemaju takvo prezime. Zakon Gruzije kaže da deca moraju imati barem jedno od prezimena roditelja, ali su oni na kraju ipak dobili presudu.
 
12. J (2017.)
 
Iako je u svetu već dosta uobičajeno da ljudi imaju samo jedno slovo u svom srednjem imenu, jedan švajcarski par poželeo je da svoje dete nazove samo J, ali im sudija to nije dozvolio smatrajući da slovo kao ime nije prikladno čak ni kad pričamo o srednjem imenu.
 
13. Marselj (2017.)
 
Iako zvuči lepo, francuskom paru prošle godine je odbijena mogućnost da svojoj ćerki srednje ime bude Marselj, čisto zato što je reč o imenu grada koje po mišljenju sudija ne treba da bude nečije ime ni prezime.
 
14. Džihad (2017.)
 
U Francuskoj se još uvek vodi bitka oko imena Džihad na kom insistira jedan par iz Tuluza. Iako su im lokalne vlasti zabranile to ime, par se naoružao advokatima s nadom da će vlasti popustiti i dozvoliti im ovo kontroverzno ime.
 
15. Lucifer (2017.)
 
U Americi je dozvoljeno i u proseku se svake godine rodi barem deset malih Lucifera, i to prolazi tamo, ali ne i u Nemačkoj gde je paru iz grada Kasela zabranjeno da sina nazovu Lucifer, pa su ga umesto toga nazvali Lucian.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom

U Srbiji sve manje dece

Republički zavod za statistiku (RZS) je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana deteta - 20. novembra, podsetio da se udeo dece u ukupnom stanovništvu Srbije godinama smanjuje.