Prema podacima lokalnog manastira, koji su se zatim slali vladi u Moskvu, gospođa Vasiljev rodila je između 1725. i 1765. godine čak 16 pari blizanaca, sedam puta trojke i četiri puta četvorke. Preživela je dakle ukupno 27 porođaja, te je rodila čak 69 dece.
"To zvuči fantastično. Mislim, 69 dece?", komentar je Džejmsa Segarsa, direktora Departmana za reproduktivnu nauku i istraživanje ženskog zdravlja na fakultetu Džon Hopkins.
Postavlja se pitanje postoje li ograničenja kad je reč o tome koliko dece žena može prirodnim putem začeti i roditi?
A savremena nauka tvrdi da je, bar u teoriji, brojka veća nego što biste ikad
Matematički gledano, lako je moguće izneti 27 trudnoća tokom 40 godina. Pogotovo ako uzmete u obzir da trudnoće s trojkama i četvorkama obično traju malo kraće od devet meseci. To bi značilo da je tokom 40 godina, gospođa Vasiljev njih čak 18 provela u drugom stanju, što je manje od polovine vremena.
Međutim, da li je to ostvarivo u realnosti, sasvim je druga priča.
Predugo plodno razdoblje
Za početak, da li je žena uspela da bude plodna tokom tolikog razdoblja?
"Žene dobijaju prvu menstruaciju s 15 godina (bar je tako bilo u 18. veku), a ovuliraju dokle god imaju dovoljnu zalihu jajnih ćelija, koje obično nestaju oko 51. godine. Doduše, i pre 50. rođendana, njihova plodnost opada, pa je "šansa za začećem, po ciklusu, kod 45-godišnjakinje tek jedan odsto mesečno", tvrdi profesorka sa Stenforda Valeri Bejker.
Kako žene stare, kvalitet i kvantitet jajnih ćelija se smanjuje. Tako se, kako se žena bliži perimenopauzi, povećava mogućnost abnormalnosti hromosoma i mnoge ovakve trudnoće završavaju se spontanim pobačajem, kojeg žene često i nisu svesne da se dogodio.
"Mnoge žene ne zatrudne nakon 42. ili 44. godine starosti, iako ćete naravno čuti za trudnice u kasnim 40-im", kaže Segars. Takođe, što je više trudnoća žena iznela, to je manja šansa za novim začećem, jer višestruki porođaji deluju na žensku polnu anatomiju.
A ako je gospođa Vasiljev bila pobornica dojenja, što je vrlo verovatno ako uzmemo u obzir da je živela na selu, njeno telo nije ovuliralo kao inače. Ova biološka metoda kontracepcije (iako nije potpuno sigurna), dodatno bi joj otežala sva ta brojna začeća koja je navodno doživela rađajući svoje potomstvo.
Fjodor i njegova supruga su dakle imali veliku sreću, da im se svaki put iznova 'zalomi' trudnoća i to čak i kad su bili 50-godišnjaci.
Biološki sat ima smisla, ako gledamo s evolucijske perspektive, budući da su trudnoća i porođaj težak 'zadatak' koji s godinama ženama sve teže pada.
"Priroda želi da uvede ograničenja", kaže Bejker. "Trudnoća je najteže fizičko iskustvo kroz koje žensko telo može da prođe."
Porođaj nekad i sad
Težina porođaja je ono zbog čega se javljaju najveće sumnje u tolike trudnoće i porođaje koje je navodno preživela godpođa Vasiljev, pogotovo ako uzmemo u obzir da su se one odvijale pre skoro 300 godina i to još na selu u Rusiji.
Čak i u najrazvijenijim narodima, gde je carski rez svakodnevna mogućnost, smrtnost pri porođaju nije izumrla. U Ujedinjenom Kraljevstvu i danas, na svakih 100.000 porođaja, osam žena umre zbog problema vezanih za trudnoću, pokazali su podaci Svetske banke. U međuvremenu, u jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, Sijera Leoneu, na 100.000 porođaja, umre 1.100 žena.
Šansa da je gospođa Vasiljev preživela 27 porođaja zbog toga je vrlo mala.
"U prošlosti je svaka trudnoća predstavljala rizik po život majke", napominje Segars.
S tim da ne treba zanemariti ni da se kod višestrukih trudnoća povećavaju šanse za razvoj smrtonosnih komplikacija, poput krvarenja. Dalje, šansa da je toliko puta iznela višestruke trudnoće je gotovo neverovatna. Naime, reč je o izuzetno retkim začećima, a da su se ona ponovila toliko puta zvuči astronomski.
"Da je rodila samo 16 pari blizanaca, to bi bilo dovoljno šokantno", kaže Džonatan Tili s Northeastern fakulteta, koji proučava gametogenezu i korišćenje polnih ćelija kod neplodnosti i u ženskom zdravlju.
Još jedan razlog za sumnju je i činjenica da je prema Vasiljevoj priči čak 67 od 69 dece preživelo rano detinjstvo, a u 18. veku je smrtnost među decom bila velika čak i kad je bila reč o jednom detetu, koje je rođeno potpuno zdravo i u terminu.
"Sve i da danas četiri puta rodite četvorke, nisam siguran da bi svi preživeli", dodaje Segars.
Konačno, tu je i pitanje koje se sigurno nameće: Koja žena bi to želela da prođe?
"Pomislite samo koliko je to stresno i naporno", kaže Bejker.
.jpg)
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar