Zdravstveni aparthejd na delu?

Osim onih koji ukazuju na razlike u bogatstvu, među stručnjacima postoji i druga vrsta kritičara, koji tvrde da se ogromne sume novca troše na zaštitu od bolesti koja nije opasnija od običnog gripa, što je apsurdno ako se imaju u vidu hiljade ljudi koji svakodnevno umiru od mnogo težih bolesti koje nisu tako interesantne za medije.

"To je još jedan od primera jaza između Severa i Juga, bogatih i siromašnih", kaže Mišel Kazačkin, izvršni direktor Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije.

"U bogatim zemljama severa prave se zalihe vakcina, antiviralnih lekova i sve to uz rizik da se sve skupa pokaže kao neefikasno. U siromašnim zemljama juga nema ni dijagnoze, ni lečenja".

Vakcine i antiviralni lekovi za siromašne zemlje prikupljaju se u okviru programa Ujedinjenih nacija, kao pokloni bogatih zemalja ili kao donacije džinovskih farmaceutskih kompanija.

Međutim, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun i direktorka Svetske zdravstvene organizacije Margaret Čan upozoravaju da te količine ni izdaleka nisu dovoljne.

Oni zahtevaju da se obezbede milijarde dolara kako bi se pomoglo i siromašnim zemljama da se pripreme za pandemiju novog gripa.

"Mogućnosti proizvodnje vakcine protiv gripa su ograničene i ni približno dovoljne za svet od gotovo sedam milijardi ljudi. Svi oni su u opasnosti da obole od ovog novog i visoko zaraznog virusa", izjavila je Čan i upozorila da će "lavovski deo te ograničene proizvodnje otići bogatim zemljama".

"Ponovo se uveravamo u prednosti bogatstva. Ponovo vidimo da oni koji ne mogu da plate nemaju pristup lekovima", rekla je ona.

Drugo je pitanje da li su moralno opravdani ogromni izdaci za zaštitu od pandemije virusa H1N1 kada svakog dana 11.500 ljudi umire od hronične pandemije side, malarije i tuberkuloze. Od aprila, kada su se pojavili prvi slučajevi novog gripa, umrlo je, prema podacima SZO, 816 ljudi.