Postporođajna briga o ženama u svetu: U Kini nema sirovog voća, a u Indiji sapuna

Porođaj označava kraj trudnoće, ali to je tek početak nečeg većeg. Zemlje nemaju usaglašena pravila u vezi sa postoporođajnom negom o porodiljama, njihovom zdravlju i pravima. Pravila, zakoni i tradicije se mogu drastično razlikovati u zavisnosti od toga u kom delu sveta živite.
Postporođajna briga o ženama u svetu: U Kini nema sirovog voća, a u Indiji sapuna
Foto: Pixabay
Studija o međukulturalnoj postnatalnoj nezi iz 2010. godine izvestila je: "Čini se da je postnatalno razdoblje univerzalno definisano kao razdoblje od 40 dana. Većina kultura ima posebne postnatalne običaje, uključujući posebnu ishranu, izolaciju, odmor i pomoć majci."
 
Uprkos tome, "za mnoge žene u Sjedinjenim Američkim Državama, šestonedeljno razdoblje nakon porođaja je lišeno formalne ili neformalne majčinske podrške", navodi se u ključnom izveštaju odbora za istraživanje Američkog koledža opstetričara i ginekologa (ACOG) za 2018. godinu.
 
Na primer, u Holandiji i Belgiji planiranje razdoblja nakon porođaja započinje već oko 34. nedelje trudnoće. U Španiji ćete primiti cartilla de embarazo (majčinski pasoš) i mesečno se prijavljivati ​​kod babice koja je zadužena za određeno područje.
 
Finski paket za svako rođeno dete je postao svetski poznat. Naime, kada su buduće majke trudne oko 22 nedelje, mogu se prijaviti za besplatan poklon-paket koji obeubeđuje finski sistem socijalnog osiguranja. Kutija sadrži oko 63 stvari koje su potrebne bebi do prve godine života. 
 
U Kini se prvi mesec nakon porođaja naziva zuo yuezi. Tokom ovog meseca ženama je strogo određeno što smeju da jedu, piju i rade. Sirovo voće i povrće nije dopušteno, a ni hladna voda. Hrane se pretežno supama koje prema njihovom uverenju pomažu u dojenju, a tokom tih 30 dana im je zabranjeno i kupanje. Sve to, zajedno s odmaranjem, trebalo bi da pomogne obnovi majčinog jina i janga i ojača novorođenče. Novopečene majke u Koreji praktikuju tronedeljnu "samoću" koja se naziva saam chil boles. 
 
Osim izolacije, u celoj Latinskoj Americi su uobičajeni postporođajna masaža tela i vezivanje stomaka, piše Healthline. To razdoblje se u Latinskoj Americi naziva la cuarentena, a njegova poenta je u tome da majka ima vremena i energije da se posveti dojenju i brizi o novorođenom detetu. Tokom tih šest nedelja ostali članovi porodice brinuće se o drugoj deci, kuvati i obavljati kućne poslove.
 
U Francuskoj majke napuštaju bolnicu otprilike pet dana posle porođaja, a nakon toga ih medicinske sestre rutinski zovu da provere kako se snalaze. Žene dobiju i recepte za la rééducation périnéale, fizikalnu terapiju koja pomaže u obnavljanju i jačanju mišića karlice. 
 
Indija ima dugu tradiciju nege nakon porođaja. Ta nega traje otprilike 40 do 60 dana, a tokom nje su majka i dete u kući kako bi se sprečilo izlaganje zaraznim bolestima. Tokom tog razdoblja majka se hrani hranjivim namirnicama koje se lako vare. Takva hrana bi trebalo da održi telo zagrejanim. Sapun se ne koristi tokom kupki, a majke se svakodnevno masiraju posebnim uljnim mešavinama koje pomažu u oporavku i jačanju tela nakon porođaja.
 
Nigerija ima simboličnu tradiciju prvog detetovog kupanja. Naime, to kupanje tradicionalno obavlja baka i njime se majci pokazuje da nije sama i da oko sebe ima zajednicu žena spremnih da pomognu.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom

U Srbiji sve manje dece

Republički zavod za statistiku (RZS) je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana deteta - 20. novembra, podsetio da se udeo dece u ukupnom stanovništvu Srbije godinama smanjuje.