Šest razloga zašto je japanski obrazovni sistem veoma uspešan

Obrazovni sistem u Japanu jedan je od najdelotvornijih na svetu, a jedan od ključnih razloga je što u toj zemlji postoji 210 školskih dana godišnje, što je zatno više u poređenju sa drugim zemljama.
Šest razloga zašto je japanski obrazovni sistem veoma uspešan
Foto: Pixabay
Japanci školovanje smatraju vrlo važnom odskočnom daskom. Primera radi, u SAD godišnje se u školu ide 180 dana, odnosno 160 za maturante. Iako postoji mnogo sličnosti između japanskog obrazovnog sistema i onih u drugim zemljama, nekoliko je aspekata koji ga čine jednim od najdelotvornijih na svetu.
 
1. Deca u Japanu ne rade kontrolne zadatke do 4. razreda
 
Možda se čini neobičnim, ali japanske škole manire stavljaju ispred znanja. Njihov cilj je da u prve tri godine uspostave dobre modele ponašanja i navike kod dece, a ne da ocenjuju njihovo znanje. Uče decu kako da budu velikodušna i empatična. Važno im je da deca nauče kako da poštuju druge, te da razviju nežnu vezu sa prirodom i životinjama. 
 
2. Učenici sami održavaju prostor čistim
 
Iako škole u ostatku sveta zapošljavaju domare i spremačice, u Japanu to nije slučaj. Tamo su učenici odgovorni za čistoću učionica, kantina, pa čak i toaleta. 
 
Japanski obrazovni sistem veruje da zajedničko čišćenje podstiče učenike da pomažu jedni drugima i da rade u timovima. Provođenjem vremena brišući stolove i čisteći podove, đaci uče da poštuju kako svoj, tako i rad ostalih.
 
3. Đaci jedu zajedno s učiteljima
 
U Japanu se smatra da kada učenici i učitelji jedu za istim stolom, to može pozitivno uticati na izgradnju poverenja između njih. U toku obroka mogu se odvijati razgovori koji doprinose izgradnji toplije, porodične atmosfere.
 
Takođe, japanski obrazovni sistem obezbeđuje deci zdrave i uravnotežene obroke. U javnim osnovnim i srednjim školama ručak se sprema prema standardizovanom jelovniku koji su razvili zdravstveni radnici i kvalifikovani kuvari.
 
4. Učenici nakon nastave pohađaju radionice
 
Radionice su vrlo popularne u Japanu, a održavaju se nakon završetka redovne nastave. Na njima učenici stiču nove veštine, a deca ih pohađaju i tokom vikenda i praznika.
 
5. Japanski učenici uče poeziju i japansku kaligrafiju
 
Japanska kaligrafija, koja se naziva i Šodo, oblik je umetnosti u kojem ljudi ispisuju znakove. S druge strane, haiku je oblik poezije u kojem se jednostavnim frazama čitaocima prenose duboke emocije. Smatra se da ovaj oblik poezije ima intelektualne, terapeutske i estetske uticaje. Obe tehnike uče decu da poštuju svoju tradiciju i cene svoju kulturu.
 
6. Gotovo svi učenici nose školske uniforme
 
Jedinstvena politika u gotovo svim srednjim školama u Japanu, a u cilju uklanjanja prepreka i pomaganja učenicima u promovisanju osećaja zajedništva, jeste kodeks oblačenja. On omogućava usmeravanje pažnje učenika prema učenju, a decu podstiče na samoizražavanje drugim metodama, a ne samo kroz stil oblačenja.
  • Japanac

    19.04.2021 14:39
    Bolji Zivot
    Serija bolji zivot,Irfan Mensur u ulozi ,,japanca,, nastavnika,setite se.
  • Tanja

    19.04.2021 14:08
    školstvo
    Na? to niko nema komentar,pa naravno negde ljudi rade svoj posao a kod nas il se štrajkuje il se čeka raspust ,onlajn je izgovor i super nek prođe godina .STRAŠNO
  • Sremac

    19.04.2021 13:01
    Ma sistem je savršen svake godine sve manje dece im se ubije jer nisu upisali škole koje su želeli. Ajde manite se japanaca i njihovih gluposti.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom

U Srbiji sve manje dece

Republički zavod za statistiku (RZS) je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana deteta - 20. novembra, podsetio da se udeo dece u ukupnom stanovništvu Srbije godinama smanjuje.