Kako je prepoznati i kako možemo da pomognemo?
Aleksandra Jedvaj je master psihologije, psihoterapeutkinja i mama koja je iskusila simptome postporođajne depresije: tugu, preteranu zabrinutost za dete.
Kaže da su, pored emocionalnih faktora, na to uticali i porodična anamneza i preseljenje. Zahvaljujući svojoj struci, prepoznala je simptome, ali i potražila pomoć psihoterapeuta.
Objašnjava da je postporođajna depresija kombinacija različitih fizioloških i emocionalnih promena kroz koje majka prolazi u trudnoći, tokom porođaja i u periodu nakon porođaja.
Faktori i rizici koji je pospešuju su različiti, a najčešći su porodična anamneza – ako smo tokom trudnoće imali depresiju ili anksioznost ili neko u užoj porodici, kao i to da li je trudnoća željena. Tu je i faktor velike promene - preseljenje, gubitak bliske osobe ili posla. Uticaj može da ima i sam tok porođaja: kako je prošao, kako smo ga mi doživeli i da li on za nas predstavlja traumu.
Koja je razlika između bebi-bluza i depresije?
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, bebi-bluz, postporođajnu tugu, iskusi 80-90 odsto porodilja, ali depresiju znatno manje njih: 10 do 20 odsto.
Aleksandra Jedvaj objašnjava da bebi-bluz odlikuju tuga, strah, zabrinutost i velike emocionalne promene, kao što je izraziti plač bez razloga.
"Ako simptomi traju duže od dve nedelje, moguće je da je depresija", navodi psiholog.
Dug je spisak simptoma. Blaži su prejedanje ili nedostatak apetita, pojačana tuga, pojačan umor, promene raspoloženja, preterana pospanost ili nesanica. Međutim, mogu se pojaviti i teški simptomi: osećaj da ne možemo da brinemo ni o sebi ni o bebi i negativna razmišljanja o samoubistvu ili povređivanju detata.
Pritisak zbog očekivanja okoline
Žene posle porođaja uglavnom pokazuju sreću, a kriju tugu zbog sopstvenih očekivanja, ali i očekivanja okoline.
"Živimo u takvoj sredini da se od mame očekuje da kada rodi bebu doživljava samo prijatna osećanja, to je socijalno prihvatljivo. Međutim, promena koju porođaj unosi u naš život, nosi sa sobom lepezu raznih emocija", navodi Aleksandra Jedvaj.
Međutim, zbog osude okoline, mame osuđuju same sebe: zadržavaju u sebi emocije i to se ispoljava unutar njih samih. Traženje pomoći je, kaže, znak snage, a ne slabosti.
"Kada mama brine o sebi, brine i o detetu."
Ako mama sumnja na depresiju, treba da se obrati izabranom lekaru, koji će je uputiti psihologu ili psihoterapeutu. Može, naravno, i direktno da se obrati psihologu. Nekada je razgovor dovoljan da pomogne, a ponekad je potrebno uključiti i terapiju antidepresivima.
Kako da pomognemo mami?
Briga o sebi je ključna stvar, kaže psiholog Aleksandra Jedvaj i ističe da treba preispitati očekivanja od uloge mame, da ne budemo prestrogi prema sebi i da damo sebi vremena da se prilagodimo promeni koju porođaj sa sobom nosi.
Kada je reč o pomoći, pored kuvanja, peglanja i pomoći u kući, potrebno je staviti akcenat na emocionalnu podršku.
"Budite tu, budite sa mamom koja je ceo dan sama kod kuće s detetom, neka iskaže osećanja, da joj damo mogućnost da kaže kako se oseća jer to predstavlja veliko rasterećenje", navela je Aleksandra Jedvaj.
Ako sumnjate na depresiju, pozovite jedan od ovih brojeva telefona
Mame pomoć mogu da zatraže u klinici "Dr Laza Lazarević" i pozivom na broj 0800 309 309. Stručnjaci iz klinike će je uputiti dalje.
Pomoć mogu dobiti i od Halo bebe, čija je telefonska linija otvorena 24 sata: 011 7158 444.
SOS telefon Centra za mame je 060 339 3390.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar