Zašto treba ugraditi sigurnosna vrata

U današnje vreme sigurnosna vrata nisu više luksuz, već standard i potreba.
Zašto treba ugraditi sigurnosna vrata
Foto: Pixabay

Pored njihove primarne funkcije, tj. bezbednosti, postoje i neke sekundarne, koje su veoma značajne. Šta je to što dobijamo ugradnjom sigurnosnih vrata i kako da nabavimo ona najkvalitetnija?

Kada se pomenu sigurnosna vrata prvo na šta pomislimo su robusna, debela ulazna vrata, koja imaju po nekoliko setova šipki manjeg promera sa svih strana. Obložena su drvetom, tj. češće materijalom nalik drvetu i mogu biti presvučena specijalnim folijama. Obično imaju jednu ili dve brave i metalne kvake primamljivog dizajna. 
 
Kada se odlučimo da kupimo sigurnosna vrata, pretpostavka je da, pre svega mislimo kako da obezbedimo svoju imovinu. Iako nam se čini da je poenta u tome da stan ili kuća budu bezbedni kad smo odsutni, ipak to nije tako. Štaviše, sigurnosna vrata ne štite samo imovinu i stvari, već i ukućane dok unutra borave.
Sigurno ste imali prilike nekad da čujete da su provalnici upali u neki stan ili kuću, ne mareći da li nekog ima unutra. Da li je to bila greška ili očajnički pokušaj da se dokopaju bilo kakve vrednosti, nije primarno pitanje. Važno je reći da stanovi i kuće koji imaju sigurnosna vrata i čije su sve druge potencijalne ulazne tačke dobro obezbeđene, nisu primamljivi lopovima, upravo zbog toga što su ovakva vrata ozbiljna prepreka. 
 
Naime, svaka vrata, pa i sigurnosna teoretski bi se mogla razvaliti. Međutim, za sigurnosna vrata trebalo bi puno vremena da se to sprovede u delo. Takođe, sam proces proizveo bi ogromnu buku. Ali, tu nije kraj. Neka sigurnosna vrata su do te mere neuništiva da bi se njihovim pokušajem provaljivanja napravila šteta i na okolnim zidovima. Svakako, važno je reći i da svi prozori i vrata u stanu ili kući treba da budu adekvatno obezbeđeni. Ukoliko su svi ovi preduslovi zadovoljeni, provalnici će zaobilaziti ovakve objekte i koncentrisaće se na neke ranjivije.
 
U stambenim zgradama sa više spratova i većim brojem stanova, stepeništa i hodnici mogu da budu veoma prometni. U soliterima, liftovi često putuju gore-dole, a u manjim zgradama koje nemaju lift, stanari se penju i silaze. Poneko zastane da popriča sa komšijom, dok neko priča telefonom. Bilo kako bilo, neminovno je da hodnici nisu uvek tiha mesta. Dodatnu buku proizvode i građevinski radovi u nečijem stanu, kojih povremeno ima u velikim zgradama. Ukoliko, pored svega što je navedeno kao generator buke, i dalje imate obična, drvena, ulazna vrata, u vašem stanu će se mnogo više čuti zvukovi koji dopiru sa hodnika. 
 
Debela, sigurnosna vrata, pored slojeva koji služe za to da ona budu jaka i neprobojna, imaju i posebne materijale, poput mineralne vune, čija je funkcija da pruže dodatnu zvučnu izolaciju. Ovi materijali ujedno pružaju i bolju toplotnu izolaciju. Tako da, sa novim sigurnosnim vratima dobijate i to da vam u stanu ili kući bude toplije. Kada je reč o zvučnoj izolaciji, ne samo da je važno da ne slušate šta se dešava napolju, na hodniku, već i da komšiluk ne sluša vas. U poređenju sa ulaznim vratima koja nemaju ovaj vid izolacione barijere – razlika je veoma primetna.
 
Kvalitetna sigurnosna vrata imaju ugrađene brave najboljih svetskih proizvođača. Prilikom ugradnje dobija se više setova ključeva, tako da svi članovi porodice, tj. ukućani imaju svoj ključ. Dodatni stepen sigurnosti pruža druga brava. Majstorski ključ se koristi prilikom ugradnje, tako da kupci budu sigurni da niko drugi ne može imati dodatnu kopiju ključa od njihovih novih sigurnosnih vrata.
 
Veliki izbor modela sigurnosnih vrata postoji na mirandre.com gde se vide sve njihove karakteristike, cene, kao i ostala ponuda proizvođača. Uprkos tome da je proleće i letnji period pik građevinske sezone, dobro vreme za ugradnju sigurnosnih vrata je tokom cele godine. Montiraju se u danu, za svega par sati, tako da je preporuka da svoja stara ulazna vrata što pre zamenite sigurnosnim.

Teme

vrata

Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom

U Srbiji sve manje dece

Republički zavod za statistiku (RZS) je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana deteta - 20. novembra, podsetio da se udeo dece u ukupnom stanovništvu Srbije godinama smanjuje.