Ističe da su zbunjena i deca, koja žive u zatečenom svetu, i da im je mnogo teže nego prethodnim generacijama.
Oparnica je rekla da, kada je reč o davanju novca za izlaske svojoj deci, najteže na kraj izlaze roditelji koji su previše zaštitnički nastrojeni u svom stilu vaspitavanja i koji po svaku cenu žele da zaštite dete time da ne oseti neprijatna osećanja odbacivanja. Objasnila je da oni, na određen način, preuzimaju odgovornost za osećanja svog deteta i da, imali, nemali, po svaku cenu obezbeđuju deci novac.
"U praksi, čak i pozajmljuju da bi dete izašlo. Kada kažem dete, ja zaista ne mislim na decu u ranoj fazi adolescencije, 13, 14 i 15 godina, mada ima i slučajeva da i oni idu u noćne klubove i na splavove. To je već nešto drugo. Roditelji zaista dolaze u situaciju da pozajmljuju, a sve više traže pomoć stručnjaka", navela je Oparnica.
Dodala je da roditelji stručnjake pitaju kako da postave granice, pošto su zbunjeni brzim promenama i sistemom vrednosti koji se menja preko noći.
"I ne mogu da se samoodrede u ulozi roditelja, a ne pomažu deci, zato što svi znamo, narativ je poznat od davnina, da je u tinejdžerskoj prirodi da se bune. Oni moraju da se bune", naglasila je Oparnica.
Istakla je da roditelji koji su "vojskovođe" odseku dečje potrebe i ukinu svaku mogućnost pregovaranja.
"Ono što je najbolje, to je i najteže, i to traži vežbu i praksu - pregovaranje i dobitnička saradnja. Šta to znači? Da promislimo kao roditelji, jer to se uči, da između onoga kad je dete zahtevalo nešto i naše reakcije, kada kažemo da ili ne, postoji period refleksije, gde se mi trudimo da uđemo u potrebe deteta, da ga razumemo, da ga ne odsečemo i da ne kažemo 'da', već da se povežemo sa potrebama", navela je Oparnica.
Objasnila je da tim povezivanjem tinejdžer dobija potvrdu da ga roditelj razume, ali da mu postavlja granice, kao i da je osnovno pravilo – "ni previše stegnuto, ni previše lagano".
Kada je vreme za dublji razgovor
Govoreći o pritisku okoline, Oparnica je navela da je za to najbolji dublji razgovor.
"Tu roditelji često budu zbunjeni, jer dete izlazi pred njih sa rečenicom 'ali svi to rade, svi idu, svi nose toliko novca, svi piju, svi su noću na telefonu'. Onda jedan, zaista, iskren i dublji razgovor koji je mnogo teško sada obaviti, ne samo za vreme korone, nego i pre toga, nekako, ugašena institucija drugih roditelja, pomoćnika, saveznika u procesu odgajanja dece", istakla je Oparnica.
Dodala je da se naša deca sada druže, ali da ne žele da uvedu drugu decu u kuću.
"U kući se sada ništa ne dešava. Onda, roditelji su diskonektovani sa roditeljima te dece sa kojima se njihova deca druže. Ne postoji savezništvo, a jedno od starih pravila, ja verujem da nije prevaziđeno ni u ovom brzom životu, jeste tražiti odgovor na čuvenih pet novinarskih pitanja - ko, šta, gde, kada, zašto i dodala bih još kako. Kako ćeš se vratiti? Ko ide s tobom? Gde idete? Kada se vraćate?", rekla je Oparnica.
Navela je kako su mladi uznemireni kada ih roditelji često zovu za vreme izlazaka, a s druge strane, postoji paradoks i da deca imaju adolescenata i pre adolescencije, a da ipak kasnije sazrevaju i da dosta mladih ne radi.
"Ja uopšte nemam ideju da su mladi za to odgovorni, jer oni žive u zatečenom svetu, ni njima nije lako", napomenula je Oparnica.
Istakla je da je, radeći s mladima, uočila da im je mnogo teže nego prethodnim generacijama i da je u porodicama nestalo radosti, a da je stupio strah.
"Šta će se desiti detetu, šta mu je sledeći zahtev? Sada nema prenošenja iskustva sa generacije na generaciju zato što iskustvo, ne samo dede, nego ni oca, nije više relevantno za pravila za život dece. U praksi srećem da ni iskustvo starijeg brata nije relevantno za iskustvo četiri, pet godina mlađe sestre. Mnogo je izazova pred decom, ona tome nisu dorasla", naglasila je Oparnica.
Istakla je da je na roditeljima da nekad budu stena, a nekad more.
Milena Oparnica je objasnila da razgovor može da bude dovoljan, ali ako je u pravo vreme i na pravom mestu, ali da može da se desi zbog manjka vremena i raspoloženja da se potpuno otuđe.
"Zapravo, moramo prepoznati kada su oni spremni za razgovor, jer tinejdžeri traže od nas da mi s njima pričamo kad su oni raspoloženi. Bolje je i to uraditi, čekati pravi tajming i na pravi način. Lako uđemo u okrivljavanje", istakla je Oparnica.
Koliko mladi troše na izlaske
Izlasci tinejdžera nisu samo zabava, već vid socijalizacije i osećaj pripadnosti društvu. U velikoj meri zavise od muzičkog ukusa, ali i od dubine džepa.
U poslednje vreme jedan od glavnih kriterijuma za odabir kluba predstavljaju upravo cene koje ponekad premašuju budžet i mogućnosti njihovih roditelja.
Sudeći po cenama noćnog provoda u Beogradu i uslova koje pojedini klubovi nameću stiče se utisak da mladi pred izlazak moraju napraviti dobru računicu.
"Sigurno je potrebno od 2.000 do 3.000 dinara, sada zavisi od toga šta se pije. Za separe nešto više, otprilike, ako može da stane pet ljudi, pa bude sigurno po 15.000", navodi jedan od anketiranih.
Drugi navodi da mu je za noćni izlazak sasvim dovoljno dve hiljade dinara, jer "nije važno napiti se" već dobar provod.
Njegov sugrađanin se ne slaže sa njim, smatra da bez 5.000 dinara samo za izlazak nije realno da se krene.
"Pored toga ukoliko se ide taksijem, to je još otprilike 2.000 od kluba i do kuće. Negde oko 7.000 dinara po osobi", dodaje on.
U ovakve klubove uglavnom izlaze stariji srednjoškolci i studenti, a kako iz klubova kažu, cena zavisi i od toga koji izvođač nastupa, jer se tada obično troši više novca.
"Mlada ekipa od četvoro potroši negde oko 50 evra za veče, ne više, dok naravno postoje ekstremi gde troše po nekoliko hiljada za veče. Za neko bolje mesto u klubu, što se tiče separea, ili nekog visokog sedenja jeste da se otvori premijum flaša. Cena za separe, kada bi uzeli najjeftiniju prosečnu cenu premijum pića oko 200 evra", navodi Aleksandar Simijanoski, promoter u klubovima.
Računica je na kraju ipak nejasna, jer se čini da za četiri vikenda u mesecu nekim mladima za izlazak nisu dovoljne ni tri prosečne plate. Prema izveštaju Krovne organizacije mladih, 65 procenata ih živi sa roditeljima, a čak 57 odsto njih ne zarađuje. Ako uzmemo u obzir te podatke vidljiva je razlika između želja i mogućnosti mladih.
"Kada pitamo mlade koliko im je potrebno za pristojan život oni kažu da je to od 80.000 do 100.000 dinara. Nije dovoljno za mladu osobu da samo ispunjava neki minimum životnih potreba, što svakako jeste prvi korak, ali im je potrebno da imaju zabavu, prijatelje, da provode vreme sa porodicom, a sve to iziskuje određeni novac", navodi Milica Borjanić iz Krovne organizacija mladih.
Iako je za mlade najbitnije da se zabave i da im u izlasku bude lepo, čini se da sve veći problem predstavljaju cene - koje su postale odraz društvenog statusa, ali i faktor koji odlučuje na koje će mesto izaći.
Komentari 32
ns ja
60+
E
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar