Taj pad je verovatno podstaknut strahom od zdravstvene krize izazvane kovidom-19 tokom prvog talasa pandemije, smatraju stručnjaci.
Naučnici iz Švajcarske objavili su da su zemlje sa najstrožim karantinima početkom 2020. i prenatrpanim jedinicama intenzivne nege doživele najveći pad živorođene dece devet do deset meseci kasnije.
Naučni tim smatra da strah podstaknut kovidom-19, kako se navodi u studiji objavljenoj u časopisu Human Reproduction može da dovede do "dugoročnih posledica na demografiju, posebno u zapadnoj Evropi gde stanovništvo stari".
"Čini se da je pad broja rođenih devet meseci nakon početka pandemije češći u zemljama u kojima su zdravstveni sistemi bili u problemima i bolnički kapaciteti bili nedovoljni", rekao je vodeći autor studije Leo Pomar. To je dovelo do zatvaranja i mera socijalnog distanciranja kako bi se obuzdala pandemija.
On je dodao i da je "manje trudnoća bilo u tom periodu, čak i u zemljama koje nisu bile ozbiljno pogođene pandemijom".
"Mislimo da je strah parova od zdravstvene i socijalne krize u vreme prvog talasa kovid-19 doprineo smanjenju živorođene dece devet meseci kasnije", rekao je Pamar.
Engleska i Vels su u januaru 2021. zabeležili pad živorođene dece od 13 odsto u poređenju u odnosu na januar 2018. i 2019., dok je broj rođenih beba u Škotskoj smanjen za 14 odsto. Litvanija i Rumunija zabeležile su najveći pad živorođene dece, 28 odnosno 23 odsto.
Švedska, koja nije imala karantin, ali je imala visok broj smrtnih slučajeva, nije doživela pad živorođenih, otkrili su istraživači. Tim je otkrio da je trajanje karantina ključan faktor povezan sa padom živorođene dece u januaru 2021. u odnosu na isti mesec 2019. i 2018. godine.
"Povezanost koju smo pronašli sa trajanjem karantina može da odražava mnogo složeniji fenomen, jer su karantini odluke vlade koji se koriste kao poslednje sredstvo za suzbijanje pandemije. Trajanje karantina ima direktan uticaj na parove", istakao je Pomar.
Kristijan De Gejter, profesor na Univerzitetu u Bazelu u Švacarskoj koji nije bio uključen u studiju, rekao je da su "ova zapažanja važna jer pokazuju da se ljudsko reproduktivno ponašanje, što dokazuje broj živorođene dece, menja tokom dramatičnih događaja, epidemija i globalnih kriza".
Komentari 2
Bosanac
Hm
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar