Zemlja sa kojom sarađuje i Srbija: Danska izvozi najviše reproduktivnog materijala, evo zašto

Autor: Euronews Srbija

Život
05.04.2023.
06:20
Više od jednog procenta sve dece rođene u Danskoj rađa sa donorskom spermom, a preko danskih banaka sperme, muški reproduktivni materijal izvozi se širom Evrope.
Zemlja sa kojom sarađuje i Srbija: Danska izvozi najviše reproduktivnog materijala, evo zašto
Foto: Pixabay
Neke holandske klinike za plodnost kažu da se više od 60 odsto njihovih tretmana obavlja reproduktivnim materijalom iz Danske, dok je iz ove zemlje otprilike petina donirane sperme dostupne u Velikoj Britaniji. U Belgiji, šestoro od desetoro dece rođene zahvaljujući donacijama reproduktivnog materijala navodno ima biološke danske očeve.
Kim, 37-godišnja Holanđanka, u junu 2020. odlučila je da je vreme da počne ozbiljno da se bavi mogućnostima zadovoljenja sopstvene želje da postane majka. Pošto nikada nije imala neku posebnu privrženost "tradicionalnoj" porodici, na kraju je završila na holandskoj klinici za plodnost, gde joj je ponuđen izbor između davaoca sperme iz holandske banke sperme ili iz komercijalnih danskih banaka sperme, prenosi Euronews Srbija.
Odlučila se za ovo drugo jer su ponudili širi spektar donatora i više informacija o njima.
 
"Dok vam holandske banke sperme dozvoljavaju da izaberete samo četiri spoljašnje osobine, a to su boja kose i očiju, etnička pripadnost i stav, danske banke sperme vam pružaju mnogo opsežnije profile donora, uključujući njegovu sliku kao bebe, rukopis i zvuk glasa", rekla je ona za Euronews.
 
Sve ovo joj je ostavilo dobar utisak o ličnom karakteru davaoca sperme, što je smatrala važnim za svoje buduće dete.
 
"Želela sam da moje dete može da prati njeno poreklo i da podstakne potencijalnu radoznalost o biološkom poreklu", rekla je ona.
 
Nakon temeljnog procesa odlučivanja, Kim je na kraju izabrala donora sperme portugalskog porekla kojeg je pronašla u bazi podataka danske Crios International, po sopstvenom priznanju najveće banke sperme na svetu.
 
Danske banake sperme dominiraju Evropom
 
Širom Evrope, žene poput Kim su trudne ili su začele decu od donora sperme preko danskih banaka reproduktivnog materijala.
 
Neke holandske klinike za plodnost kažu da se više od 60 odsto njihovih tretmana obavlja spermom iz neke danske ustanove. U susednoj Belgiji, šestoro od desetoro dece rođene zahvaljujući donacijama sperme navodno ima biološke danske očeve. Otprilike petina donirane sperme dostupne u Velikoj Britaniji uvozi se iz Danske. Irish Times je čak tvrdio da 90 odsto danske sperme odlazi u druge zemlje EU.
 
Same danske banke sperme radije ne daju tačne brojke o količini donacije koju izvoze, pozivajući se na strateške razloge, ali je jasno da su one dominantne u Evropi.
 
"Ako je to veliko tržište u Evropi, to je veliko tržište za nas", reči su Martina Lasea, glavnog komercijalnog direktora u Crios International.
 
 
Dve najveće danske banke sperme su Crios International i Evropska banka sperme, sa sedištem u Arhusu i Kopenhagenu. Dok Crios tvrdi da ima preko 1.000 dostupnih donatora, Evropska banka sperme kaže da ima između 800 do 900 donatora spremnih da budu odabrani od strane primalaca.
 
Njihova popularnost se delimično može pripisati širokom izboru donora sperme, dajući budućim majkama raznoliku paletu fenotipova na izbor. Ponuda je tako obimna i raznolika zbog činjenice da su obe kompanije otvorile filijale u drugim delovima Evrope poput Kipra, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke i Holandije.
 
Prva danska banka sperme osnovana pre 35 godina
 
Međutim, postavlja se pitanje zašto je ova zemlja stekla takvo uporište širom Evrope kada je u pitanju doniranje sperme?
 
Mnogo toga se može pratiti unazad do danske dugogodišnje tradicije lečenja plodnosti, kao i rane regulacije, 2006. godine, koja je dozvoljavala neudatim i gej ženama da se oplode donorskom spermom. Ovo je trenutno dozvoljeno u samo desetak zemalja EU.
 
Prema Anemet Arndal-Lauritzen, izvršnoj direktorki Evropske banke sperme, ovo nije samo otvorilo razgovor o doniranju sperme, već je pokrenulo i talas novorođene danske dece donatora.
 
"Danas se više od jednog procenta sve dece rođene u Danskoj rađa sa donorskom spermom. To je najveći procenat u odnosu na bilo koju evropsku zemlju. Činjenica da je toliko dece u Danskoj rođeno donacijom zaista je uklonilo tabu u našoj zemlji", rekla je ona za Euronevs.
 
Martin Lasen takođe tvrdi da je donacija sperme toliko normalizovana u danskoj kulturi samo zato što postoji tako dugo.
 
"Naš osnivač je pokrenuo prvu dansku banku sperme pre 35 godina. Od tada su Danci navikli da banke sperme reklamiraju donaciju sperme. To je postalo deo naše kulture."
 
 
Lase Haldrup (23), koji je danski donator sperme od jula prošle godine, takođe ne smatra da je doniranje sperme osetljiva tema u danskom društvu.
 
"Prilično otvoreno govorim o tome. Svi u mom okruženju znaju, moja porodica, moji prijatelji, čak i devojka sa kojom se trenutno viđam", rekao je on za Euronews.
 
Donatori dobijaju naknadu i pretplatu za fitnes
 
Za razliku od većine drugih evropskih zemalja, dansko zakonodavstvo dozvoljava bankama sperme da se slobodno oglašavaju među danskim muškarcima. Mlađi Danci, na primer, ciljaju se putem Instagram ili Jutjub oglasa.
 
"Ulažemo dosta u regrutovanje donora. Pokušavamo da ih edukujemo objašnjavajući koje su prednosti i nedostaci doniranja i šta to može značiti za druge", kaže Lasen.
U zamenu za svaku donaciju sperme, donatori dobijaju naknadu i pretplatu za fitnes. Ova finansijska nagrada je posebno dobrodošla studentima kao što je Haldrup.
 
"Dobijam 40 evra po donaciji i doniram otprilike dva puta nedeljno. Za mene je to win-win kombinacija - ne treba mi dodatni posao i pomažem drugima da dobiju decu", kaže on.
 
Ozbiljna ulaganja u regrutaciju podstiču mnoge Dance da se prijave i postanu donatori sperme.
 
"Zbog velikog broja kandidata možemo da biramo, te možemo da obezbedimo spermu visokog kvaliteta", rekla je Arndal-Lauritzen. Ipak, sprovode se brojni zdravstveni testovi, i na kraju svega oko pet odsto podnosilaca zahteva dobije odobrenje da postane donor sperme.

Teme

vantelesna oplodnja Danaska

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

  • Sali

    05.04.2023 • 09:15
    Jedan podatak ovde nedostaje, a to je da gotovo jedino u Danskoj donori mogu da biraju da li ce biti anonimni ili ne, odnosno da li ce buduca deca moci da saznaju ko im je bioloski otac. Zato i ima toliko donora. U vecini evropskih drzava, anonimnost je ukinuta pa donor mora da zna da ce jednog dana mozda upoznati svoje biolosko dete (iako nece imati nikakve zakonske obaveze prema njemu), pa ih to odvraca od doniranja.

  • Deda Lala

    05.04.2023 • 09:09
    Sreca
    Sreca pa srpski muskarci ne mogu da spohvale nekom aktivnoscu u doniranju sperme, jer ako bi donatori bili iz redova SNS, zagadili bi pola sveta.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 2 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

FOTO, VIDEO Završen drugi dan blokade suda u Novom Sadu: Pogledajte šta se sve dešavalo
FOTO, VIDEO Završen drugi dan blokade suda u Novom Sadu: Pogledajte šta se sve dešavalo
Dačić o protestu kod suda u Novom Sadu: Kada se izvadi pendrek, nema stajanja
Dačić o protestu kod suda u Novom Sadu: Kada se izvadi pendrek, nema stajanja
Nakon više od 25 dana: Dvostruki ubica iz Crne Gore Alija Balijagić uhapšen u Srbiji
Nakon više od 25 dana: Dvostruki ubica iz Crne Gore Alija Balijagić uhapšen u Srbiji

Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom

U Srbiji sve manje dece

U Srbiji sve manje dece

19.11.2024.• 9
Republički zavod za statistiku (RZS) je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana deteta - 20. novembra, podsetio da se udeo dece u ukupnom stanovništvu Srbije godinama smanjuje.