VIDEO Medicinska sestra: Svaki roditelj treba da ima crveni peškir u blizini kutije za prvu pomoć

Ako dođe do povrede sa krvarenjem, em što povređeni može da prođe gore nego što bi prošao da je bio neko prisebniji, em što će i dete biti izloženo društvenoj osudi ("što nam ranije ne reče, da se drugačije organizujemo?"). Nije mi cilj da bilo koga disrispektujem. Moraš znati u kojim si situacijama beskoristan (i čak na teretu drugima). Nemojte držati decu pod staklenim zvonom. Kada se povredite, smireno i staloženo pokažite detetu kako sami sebi pružate pomoć. Deca paničara uglavnom i sami postaju paničari. To je naučeno ponašanje, koje "overrajduje" urođeni adrenalinski/kortizolski odgovor. Dozvolite detetu da ga ubode i pčela i pauk. Neka proba razna jela u kontrolisanim uslovima. Nemojte da mu se desi, kao nekim našim ljudima koji su odrasli na kupusu i krompiru, da ode u drugi kraj sveta, gde ljudi baš i ne pričaju engleski kako treba, i gde su medicinske usluge skupe, i da tek tamo shvati na najgori način, da ima alergiju na npr. morske plodove. Otvoren sam za diskusiju na ovu temu, jer će nas woke kultura, koja propoveda da su nečija osećanja bitnija od objektivne stvarnosti, sve oterati u grob.

Decu TREBA izložiti prizoru krvi. Naravno, ovo ne znači da treba da idete u ekstrem(e) i da namerno povredite sebe ili drugog, samo zbog toga. Samo ne treba decu previše da štitite od svega, jer to može na jako loš način da se vrati.

Kako?

Tako što dete možda neće ni saznati za svoju averziju prema krvi, dok ne dođe u neku situaciju gde će ta osobina biti od koristi. Zamislite da vam je dete odličan učenik. Maturant gimnazije. Inteligentno. Radna etika za 10. Empatija na mestu. Dete upiše Medicinski Fakultet, shvati da se panično plaši krvi, i da ne može ni uz stručnu pomoć da prevaziđe to. Propade godina, propadoše pare (jer i vukovci moraju da daju neke stvari iz svog džepa), propade i budžet za nečije dete koje je možda malo lošiji učenik, ali se NE PLAŠI KRVI. Slično važi i za vojne i policijske škole.

Ili, da ne idemo baš u krajnost. Dete vam u jednom trenutku krene sa druženjem sa nekim rizičnim hobijima (ne, ne mislim na male navijače i gasere). Nešto kao ekstremni sportovi, kaskaderstvo, ili pravljenje nečega u radionici. Ili, krene na raspustima da se bavi sanitetskim obezbeđenjem (uglavnom devojke), ili fizičkim obezbeđenjem i protivpožarstvom (uglavnom momci). Doduše, mislim da Crveni Krst proverava kandidate za volontere, ali drugi subjekti to ne rade.