Svaki treći brak u Srbiji se završi razvodom: U proseku traje oko 13 godina

Prošle godine je razvedeno 10.175 brakova, odnosno za 3,7 odsto više nego 2022. godine.
Svaki treći brak u Srbiji se završi razvodom: U proseku traje oko 13 godina
Foto: Pixabay
"Kada se rodio naš prvi sin, on se potpuno promenio. Nije preuzeo odgovornost za ulogu oca, pa je sav teret pao na mene. Nikada se više ništa nije vratilo na staro", kaže za Euronews Srbija Katarina Matić, iz jednog manjeg mesta na jugu Srbije.
 
Navodi da se nadala da će se njen odnos sa partnerom brzo vratiti na staro, ali kako dodaje, kada se rodilo i drugo dete, shvatila je da je pogrešila.
"Nije više bilo komunikacije u braku, nije više bilo poverenja i normalnih odnosa. Samo smo živeli u istoj kući. Njegov problem je bio da shvati da smo mi sada kompletna porodica. Razvod je bio izvestan", kazala je ona.
 
Podaci kažu da prosečna starost muževa pri razvodu braka iznosi 45,2 godine, a žena 41,7 godina. Takođe, najviše je razvoda zabeleženo u brakovima sa decom i to 51,8 odsto, a u 49,7 odsto takvih brakova supružnici su imali jedno dete. Deca su, kažu dalje podaci, nakon razvoda najčešće dodeljivana majkama i to u 68,6 odsto.
Što se sklopljenih brakova tiče, Republički zavod za statistiku navodi da je kada se sagleda 2023. godina, broj zaključenih brakova na 1.000 stanovnika iznosio 4,9. 
 
Zabeležen je blagi porast, ali kako se navodi ne dovoljno. Parovi, kažu podaci, ulaze sa nešto više godina u brak neko ranijih godina. Mladoženje su u proseku imale po 34,1 godinu, dok su mlade bile tri godine mlađe i u proseku imale po 31,1 godinu.
 
Sociolog porodice Dragan Stanojević kaže za Euronews Srbija da ovakvi podaci ne iznenađuju, budući da su alternativne forme partnerstva u odnosu na brak sada opšte prihvaćene. Porodica i partnerski odnos, objašnjava, više nije stvar institucija, već lični izbor, pa to dalje vodi i lakšoj odluci da do razvoda dođe.
 
Ipak, kako navodi, kada bi se Srbija uporedila sa drugim evropskim zemljama, brak kao zakonska zajednica dvoje ljudi, uprkos ovim pesimističnijim podacima, i dalje se dobro kotira kod mladih.
 
Prema rečima Stanojevića problemi koji su najčeći u braku i zbog kojih njihova zajednica puca su loša komunikacija, prevare, nemogućnost da se do kraja iznese ono što im smeta i neizrečene potrebe, ali i nasilje u porodici.
 
"Razvod braka je uvek pokazatlje nekih problema koji postoje u partnerskim odnosima. Postoje istraživanja koja mi sprovodimo ovim povodom, ali nisu česta. Poslednje istraživanje iz 2011. godine, kaže da se ljudi kod nas razvode najčešće zbog brojnih činilaca i to od neslaganja do nekog oblik rodno zasnovanog nasilja. Ekonomski faktori su isto važan činilac u odluci da do razvoda dođe. One žene koje imaju dovoljno sredstava da žive samostalno, pre se odluče da izađu iz disfunkcionoalnih veza. Nemaština je, sa druge strane, vrlo često uzork ostajanja u tim disfunkcionalnim odnosima", kaže on.
 
Komentarišući podatke Republičkog zavoda za statistiku Stanojević kaže da na prvi pogled to izgleda dosta dramatično. 
 
Međutim, objašnjava, da kada se posmatra malo duži trend sklapanja, odnosno razvoda braka, primećuje se da ovi podaci zapravo prate jedan širi trend koji je evropski i globalni.
 
"Ono što mi vidimo je da te stope razvoda zaista na duži rok skaču. Poslednjih par godina imamo neki tik-tak, čas skoče pa padnu i tako u krug. Ukoliko pogledate generalne podatke, to nije velika varijacija u poslendjih 20-ak godina. Ono što kažu podaci od prošle godine zapravo znači da se radi o dugoročnom trendu", objašnjava on. 
 
Na pitanje kako shvatiti podatak da bez sumnje postoji trend porasta broja razvoda, Stanojević kaće da u širem kontekstu on može da se shvati kao jedan od pokazatelja liberalizacije na individualnom nivou, odnosno lakše odluke da postoji mogućnost da se izađe iz disfunkcionalnih veza koje ih ne ispunjavaju.
 
"U sociloškom smislu razvod braka je pokazatelj ostvarenja ličnih sloboda. Brak je kod nas toliko liberalizovan da vi možete sada sporazumno i bez sudskog procesa da se razvedete. Do 90-tih godina ste morali da pokrenete postupak i da se dokazuje bračna krivica. Država je ranije kroz svoje instucije destimulisala razvod. Da ne pričamo o peridou pre Drugog svetskog rata kada je bilo gotovo nemoguće da se razvedete. Sada je, kroz institucije, to malo drugačije", objasnio je on.
 
Kako on navodi, kada se pogleda struktura populacije koja ne ulazi u brak, uočavaju se dve grupe.
 
"Te grupe su domnantne. Jedna su visoko obrazovane žene, i to mnogo češće u odnosu na žene drugih obrazovanja i druga grupa su nisko obrazovani muškarci koji žive po unutrašnjosti Srbije, posebno u seoskim sredinama. Tu imam izazov nesklapanja braka. Naravno, postoje i drugi profili ljudi i njihove okolnosti, ali ova dva profila dominiraju u odnosu na njih", rekao je.
Takođe, dodaje, što se tiče razvoda, podaci kažu da Srbija spada u red zemalja koja nema dramatično visoke stope razvoda u poređenju sa drugim evropskim zemljama. 
 
Ceo tekst Euronews Srbija pročitajte na linku OVDE.
  • Raspad

    28.07.2024 16:02
    Svega!
    Realnost. Sve se raspada sto vredi.
  • Zemlja čudesa

    23.07.2024 20:01
    Bolje je tako
    Ostalih 2/3 se završava smrću.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom

U Srbiji sve manje dece

Republički zavod za statistiku (RZS) je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana deteta - 20. novembra, podsetio da se udeo dece u ukupnom stanovništvu Srbije godinama smanjuje.