Ta činjenica često je razlog za zapanjenost predstavnika drugih kultura, ali i razlog da se postavi pitanje - da li Švajcarskoj deci pružaju previše slobode ili se, pak, mi ostali previše brinemo?
Kako to izgleda u praksi, šta kažu roditelji i stručnjaci, istražio je portal "D Svis Tajms", prenosi
NIN.
Ova praksa nastala je iz nužde, kažu Švajcarci. Švajcarska je tradicionalno agrarna zemlja, a rad na farmi nije ostavljao roditeljima mnogo slobodnog vremena. Pretpostavlja se da je tako bilo i u mnogim drugim delovima sveta pre jednog veka, ali Švajcarci nikada nisu odustali od prava dece na samostalnost. Oko 80 odsto dece školskog uzrasta u Švajcarskoj samo ide peške u školu, što je dvostruko više u odnosu na Veliku Britaniju i Sjedinjene Države.
"Kada deca dobiju priliku da sama stiču iskustva, bez stalnog nadzora roditelja i shvataju da mogu mnogo toga da urade samostalno. Kada deca sama postignu nešto, kao što je dolazak kući iz škole pravim putem, njihovo samopouzdanje raste i utiče na shvatanje neuspeha kao prilike za učenje. Nije da uživaju u tom neuspehu, ali ga doživljavaju drugačije nego kada im roditelj kaže da su pogrešili", kaže Kler Genšeter, psihološkinja iz Bazela.
Deca do škole idu jednim putem, uglavnom niz trotoare glavnih ulica. Prve dve nedelje roditelji im pomažu, a potom nastavljaju sama. Deca takođe nose narandžaste i žute neon prsluke kako bi ih automobili lakše uočili, a i druge komšije i pešaci pomažu deci da dođu do škola.
"Bila sam prestravljena na početku. Moja ćerka je prilično mala za svoje četiri godine. U Londonu, odakle sam, nije uobičajeno da dete ide samo ulicom, ali mislim da je na kraju to ono na šta je najviše ponosna nakon prve godine u školi", kaže Kejt Tekem.
Deca prirodno teže ka samostalnosti, a davanje slobode primerene njihovom uzrastu podržava taj razvoj. Kada roditelji previše štite decu, ona odrastaju bez potrebnih veština za suočavanje sa problemima, objašnjava švajcarska klinička psihološkinja Doroti Dorholt.
"Odjednom, kada završe školu i odu na fakultet, nemaju adekvatne alate za suočavanje s problemima. Ali kada dete koje je odrastalo s većom nezavisnošću doživi neuspeh, ono shvati: 'Ovo je bilo teško. Doživeo sam neuspeh, ali sam živ i ništa strašno se nije desilo' i ponovo pokuša", objašnjava švajcarska klinička psihološkinja Dorote Dorholt.
"Kada deca idu do škole sama, ona ujedno i jedina komuniciraju sa svojim učiteljima. Na njima je da donesu dokumenta, prenesu poruke i zapamte važne događaje. Moj sin je krenuo u prvi razred sa četiri godine prošlog avgusta u Ženevi. Kada mi je rekao da treba da bude u školi 30 minuta ranije zbog izleta, nisam ni pomislila da je slagao. On tamo uči kako da bude odgovoran", priča jedna mama.
Od dece se očekuje da se svakog dana sami oblače u skladu sa vremenskim prilikama, od čizama za sneg do kabanice i kape, kako bi bili spremni za odlazak u prirodu, ako to nastavni plan podrazumeva.
Samostalnost švajcarske dece ne završava se na putu do škole. Sve škole redovno vode đake na izlete u prirodu, često jednom nedeljno. Đaci idu u parovima i koriste javni prevoz ako je potrebno da dođu do obližnjih šuma i polja. Koncept "šumskih škola", gde se sva nastava odvija u prirodnom okruženju nastao je u Nemačkoj, ali je prisutan širom Švajcarske.
"U Ženevi to često znači igranje pored jezera ili prelazak jezera čamcima. Moj sin mi je nakon jednog takvog izleta ispričao o periodu inkubacije labudovih jaja (oko pet, šest nedelja, ako vas zanima). Tokom ovih izleta, deca uče da koriste švajcarske noževe i čak kuvaju ručak na otvorenoj vatri", priča mama jednog školarca.
"Ono što me najviše impresionira je da deca idu napolje u svim vremenskim prilikama, bilo da je kiša ili sneg, svejedno im je. Sećam se da smo u školi u Floridi ostajali unutra tokom odmora ako bi počela kiša", kaže Tim Lebrank, Amerikanac koji živi u Švajcarskoj.
Švajcarske škole se očigledno pridržavaju stare poslovice da "ne postoji loše vreme, samo loša odeća".
I u školskom okruženju, deci se pruža velika sloboda da prate svoja interesovanja. Formalni nastavni program koji uključuje čitanje, pisanje i matematiku počinje tek u trećem razredu osnovne škole, a to je oko sedme godine života.
Prve dve godine zasnovane su na učenju kroz igru, sa fokusom na socijalne veštine i brigu o sebi. Švajcarska deca počinju da uče slova oko sedme godine, i za par meseci čitaju jednako dobro kao njihovi vršnjaci koji su počeli da uče sa četiri godine.
"Dolazim iz SAD-a, i u početku sam bila zabrinuta da državna škola u Švajcarskoj možda nije pravi izbor za mog predškolca. Ali kako sam istraživala, otkrila sam da mnoge zemlje koriste ovaj pristup obrazovanju. Najpoznatija je Norveška, koja je prva u svetu po stopi pismenosti sa 99 odsto. S druge strane, moja zemlja je na 125. mestu. Iako ove statistike mogu izgledati kao dečje takmičenje, stopa pismenosti i sreće kod dece direktno utiču na budući BDP zemlje", ispričala je jedna mama.
U podne, deca u Švajcarskoj imaju opciju da idu kući sama na ručak, a potom da se vrate u školu. Takođe, mogu da ostanu u školi gde će im biti poslužen svež obrok. Deca sede za velikim stolovima i jedu zajedno, koristeći prave čaše, escajg i tanjire.
"U školi mog sina starija deca služe mlađe, a deca posle obroka sama pospremaju. Hrana iz kuće nije dozvoljena, ali deca donose voće za užinu. Đaci imaju pristup i malim kuhinjama na školskom terenu, gde mogu da vežbaju svoje kulinarske veštine, koristeći noževe i električne grejalice. Za njegov peti rođendan, on i njegov drug napravili su banana kolač za svoje vršnjake", priča mama jednog mališana.
Švajcarska je među najsigurnijim zemljama na svetu, s najnižom stopom nasilnih zločina u Evropi.
Kada su prošle nedelje dva dečaka nestala na pauzi za ručak u Ženevi, roditelji su poslali obaveštenje kroz lokalnu roditeljsku grupu. Dečaci su brzo pronađeni u obližnjem parku, bez potrebe za policijskom intervencijom. Drugi roditelji nisu zvali policiju zbog mališana bez nadzora, jer je uobičajeno da se deca sama igraju u parkovima.
Međutim, jedan američki par bio je priveden od strane Centra za zaštitu dece jer su pustili svoju decu od 10 i šest godina da se sama igraju u parku. Policija je decu zadržala pet sati pre nego što su ponovo spojeni sa roditeljima.
"Te zemlje nisu izgubile razum od straha. Sloboda je suštinski deo života. Ljudi misle da promovišemo nešto novo, a to je nešto suštinski staro", kaže Lenor Skenazi, autorka knjige "Slobodna deca".
Komentari 4
S2
Eh
Nisam se nikada izgubila, niti su me kidnapovali, ni kuću zapalila.
Što neko reče, danas, zbog saobraćaja ne možeš pustiti dete samo. A van Srbije, u većini zemalja, pa prvi prolaznik bi zaustavio tako malo dete i zvao policiju
Свињорез
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar