Važne činjenice o ishrani dojilja

Fiziologija organizma žene je takva da što novorođenče više sisa, majka ima više mleka.

Redovni obroci, raznovrsna ishrana, svakodnevne šetnje majke i bebe, utiču na dobro raspoloženje ne samo majke koja doji, već i na odojče. Na taj način se pospešuje i proizvodnja mleka dojilje. Nervna napetost, umor ili stres u životu dojilje utiču na količinu i kvalitet mleka.

Prvih šest do osam nedelja u periodu dojenja je period u kojem se majka i beba navikavaju jedno na drugo, i u kojem je neophodno uspostaviti redovan ritam obroka za majku. Redovan ritam obroka uključuje pet obroka: doručak, užinu, ručak, užinu, večeru. U ovom ključnom periodu dojenja neophodno je da majka koja doji bude posvećena samo novorođenoj bebi. Kada beba spava, neophodno je i da se mama odmara.

Bebe koje se hrane majčinim mlekom su otpornije na bolesti jer su 80% ćelija u majčinom mleku makrofagi koji su odgovorni za borbu protiv bakterija i virusa. Potrebe u energiji, gradivnim i zaštitnim materijama za majku koja doji novorođenče/odojče su veće nego u trudnoći. Nije teško zaključiti zbog čega potrebe u energiji, gradivnim i zaštitnim materijama novorođenčeta, a kasnije i odojčeta, zavise od ishrane majke.

Majčino mleko sadrži najmanje 100 komponenti/činilaca koji se ne nalaze u gotovim formulama za ishranu novorođenčadi/odojčadi. Nijedno dete nije alergično na majčino mlako, ali način ishrane majke utiče na ponašanje bebe. Tokom prvih šest meseci dnevna količina mleka koju dojilja poklanja svojoj bebi je 600 do 900 ml! Dnevna količina mleka koja se stvara u organizmu majke je veća ili manja u zavisnosti od potreba novorođenčeta ili odojčeta. Šolja majčinog mleka od 250 ml obezbeđuje novorođenčetu i odojčetu 225 kcal. Kako bi odojčetu bilo obezbeđeno 750 ml mleka, majka mora da osigura dodatnih 700 kcal.

Masne naslage koje su se stvorile tokom trudnoće obezbeđuju 200 – 300 kcal u periodu prva tri meseca dojenja (laktacije). Dodatnih 500 kcal neophodno je obezbediti u daljem periodu dojenja. Mnoge žene su zabrinute gubitkom kilograma nakon porođaja. Većina dojilja, gube na telesnoj masi u proseku od 0,5 do 1 kg za mesec dana u toku prvih šest meseci dojenja. Veći gubitak u telesnoj masi nije poželjan, niti se preporučuju radikalnije mere za gubitak dobijenih kilograma tokom perioda trudnoće i dojenja.

Potrebe u belančevinama su veće u odnosu na žene koje nisu trudne i koje ne doje i iznose 15 do 20 grama dnevno. Najjednostavniji račun je 1 gram belančevina svaki dan za svakih pola kilograma telesne mase. Namirnice bogate belančevinama su mleko, mlečni proizvodi, meso i mesne prerađevine...

Unos vode mora da bude veći od jedne litre dnevno, a unos tečnosti mora biti obezbeđen i unosom dodatnih količina tečnosti – šolja mleka, čaša soka... Ukoliko dojilja unosi manje tečnosti, količina unete tečnosti će biti sačuvana za novorođenče/odojče, a na taj način će organizam dojilje biti u opasnosti time će manje mokriti, čime će se mokraća koncentrisati više nego što je fiziološki, te će se na taj način stvarati uslovi za nastanak bubrežnih kamenaca.

Masti treba da obezbede od 40% do 50% energetskih potreba novorođenčeta i odojčeta. Majčino mleko, kao i formule mleka, ukoliko je to neophodno, obezbeđuju 50% energije iz masti. Unos pojedinih vitamina u ishrani majke utiče na kvalitet mleka. To se odnosi na vitamine C, B6, B12, A i D. Ukoiliko je unos ovih vitamina manji, unos je manji i za novorođenče/odojče. Unos kalcijuma za novorođenče/odojče u mnogome zavisi i od rezervi kalcijuma u organizmu majke.

Potrebe u folnoj kiselini su povećane jer je neophodno zadovoljiti potrebe u ovom vrlo važnom vitaminu i majkama i bebama. Unos kalcijuma zavisi od ishrane majke – unos mleka i mlečnih proizvoda mora biti adekvatan. Neophodno je izbegavati duvan i alkohol, kao i upotrebu lekova, a ukoliko su oni neophodni, potrebno je savetovanje sa ordinirajućim lekarom.