VIDEO: Najsmrtonosnija bašta na svetu
Natpis na ulazu u vrt "Ove biljke mogu da ubiju" niko ne smatra šalom, naročito nakon što se prošlog leta sedam posetilaca onesvestilo prolazeći kroz vrt, a onesvestili su se verovatno zbog udisanja mirisa ovih biljaka.
Vrtovi su građeni postepeno, a prvi je napravljen 1750. godine kada je na imanje došao Vojvoda od Nortumberlanda. Njegov naslednik se bavio biljkama i prvi je doneo semenke biljaka iz celog sveta, a sredinom 19. veka četvrti vojvoda iz njihove loze postavio je konačnu viziju grandioznih vrtova na kojima se nalaze hektari i hektari cveća i biljaka.
Za vreme Drugog svetskog rata vrtovi Alnvika bili su sjajan izvor hrane, a nakon velike krize zapušteni su i zatvoreni 1950. godine.
Gotovo pola veka kasnije, 1997. godine, Džejn Persi, vojvotkinja od Nortumberlanda, uz pomoć slavnih dizajnera vrtova iz Belgije, Žakeza i Pitera Virca preuredila je vrtove i napravila najambiciozniji vrtlarski projekat u Velikoj Britaniji od Drugog svetskog rata, u šta je uložila 42 miliona funti.
Otrovni vrt je u ceo kompleks dodat 2005. godine, a turiste po vrtu vode isključivo obučeni vodiči i turistima je zabranjeno da dodiruju biljke i previše im se približavaju. U vrtu se nalaze otrovne biljke iz celog sveta, a godišnje ovu opasnu oazu posećuje oko 800.000 turista.
Na ideju da napravi otrovni vrt vojvotkinja je došla nakon što je posetila otrovni vrt porodice Mediči u Italiji.
"Počela sam da se pitam zašto je toliko vrtova u svetu koji predstavljaju samo one biljke koje mogu da izleče ljude, a ne biljke koje ih mogu ubiti. Sigurna sam da većina dece koju znam više zanima kako vas biljka može ubiti, koliko dugo joj treba da vas ubije, koji su simptomi i kako na kraju prepoznati otrovnu biljku", rekla je Džejn Persi.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar