Zašto turisti neće na Kopaonik?

Uprkos investicijama u obnovu žičara i smeštajnog kapaciteta u najvećem zimskom turističkom centru u Srbiji, tekuća sezona nastavlja negativan trend započet još pre dve godine. Najlakše je za lošu posetu okriviti viznu liberalizaciju i aktuelnu krizu, ali uporedni podaci pokazuju da je značajniji problem što Kopaonik nudi manje za više novca nego konkurencija u okruženju, pa čak i u zapadnoj Evropi.

Predstavnici domaćih turističkih agencija veruju da su vizna liberalizacija i još uvek aktuelna finansijska kriza glavni uzroci smanjenog interesovanja za turističke aranžmane za Kopaonik. Iako statistički podaci za ovu zimu neće biti dostupni još nekoliko meseci, uočljivo je nastavljanje negativnog trenda započetog 2009. godine. Turisti iz Srbije sve više se odlučuju za odlazak u Italiju, Francusku, Austriju ili Bugarsku, gde im se nudi raznovrsna usluga po konkurentnim cenama, piše magazin Preko ramena.

Špic turističkog prometa na planinskim destinacijama u Srbiji dogodio se 2007. i 2008. godine, kada je na našim planinama beleženo preko 1,9 miliona noćenja. Međutim, podaci iz istraživanja Saše Đogovića iz Instituta za istraživanje tržišta pokazuju da je u 2009. godini taj broj smanjen gotovo za trećinu, na oko 1,2 miliona noćenja. Kopaonik je u 2009. godini zabeležio pad od 23,6% u broju noćenja, a u 2010. godini čak 28%. “I dalje dominiraju domaći turisti, ali imajući u vidu viznu liberalizaciju i opšti pad standarda i oni polako odlaze. Saobraćajna infrastruktura i turistička suprastruktura su delimično poboljšani, ali su još uvek ispod nivoa nekih jeftinijih skijališta u neposrednom okruženju, pre svega Bugarskoj. Vlasnici smeštaja na Kopaoniku vode nefleksibilnu cenovnu politiku, ekonomski su autistični, jer ne uzimaju u obzir celokupnu finansijsku situaciju“, napominje Đogović.

On je sproveo komparativnu analizu cena smeštaja na Kopaoniku, Zlatiboru, Jahorini i Banskom po kojoj je Kopaonik lider – ali u negativnom smislu. Smeštaj u hotelu od četiri zvezdice se u Banskom u Bugarskoj mogao naći i po ceni od 19 evra po noćenju, dok je, istovremeno, na Kopaoniku trebalo izdvojiti najmanje 55 evra za jednu noć u smeštaju iste kategorije. Istraživanje pokazuje i da od četiri pomenuta zimska centra Bansko ima najbolje izgrađenu suprastrukturu (staze, žičare), ali i da je cenovno najkonkurentniji.

Tek mali broj vlasnika smeštaja na Kopaoniku ne povodi se za poslovnom politikom vodećih hotelijera, koji uprkos sve slabijoj poseti ne snižavaju cene. Ukupnom lošem utisku doprinosi i podatak da je Zlatibor, druga planinska turistička destinacija u zemlji, u prošloj godini zabeležio rast od četiri odsto.