Očuvanje nacionalnih parkova

Da bi neka zemlja postala članica EU, neophodno je da usvoji i efikasno primenjuje niz zakona, između ostalog one koji se tiču zaštite životne sredine. Međutim, Bugarska koja je 2007. godine postala deo ove zajednice još uvek ima problema sa primenom samih zakona, za šta kao primer može poslužiti problem bugarskog skijališta Bansko.

Ovaj grad je deo nacionalnog parka u podnožju Pirinskih planina. Ekološki aktivisti Bugarske pobunili su se protiv izgradnje skijališta na 150 hektara zemljišta kao i protiv krčenja šuma u ovom području koje je pod zaštitom UNESCO-a. Nagla ekspanzija ovog turističkog mesta, dovela je u opasnost mnoge zaštićene biljne i životinjske vrste. Uprava parka nije imala neophodan Akt o proceni uticaja na životnu sredinu i dozvolila je da se radovi nastave. Samo prošle godine prihod od turizma u Bugarskoj iznosio je skoro dve milijarde evra.

Da li je u Srbiji situacija iole drugačija?

Jedan od nacionalnih parkova Srbije, Fruška gora, trebao bi da funkcioniše po Zakonu o nacionalnim parkovima iz 1993. godine. Po njemu zabranjeni su svi radovi koji bi mogli da naruše prirodni balans samog parka i njegova obeležja. Nameće se pitanje kako je austrijska kompanija “Alas International” dobila dozvolu za ispumpavanje vode iz Ledinačkog jezera koje je u okviru ovog parka.

Jezero je u isto vreme veliki izvor trahita, kamena koji je idealna podloga u izgradnji autoputeva, ali je i prirodna retkost i ukras Fruške gore. Deo jezera gde treba da se vrše iskopavanja nalazi se u trećoj zoni zaštite što znači da nije dozvoljeno vršenje radova ili građenje objekata koji bi mogli da ugroze okolinu kopa koja je prvoj i drugoj zoni zaštite. U ovim zonama se nalaze retke i ugrožene vrste flore i faune.

“Alas International” je dobio sve dozvole za rekultivaciju od nadležnih republičkih i pokrajinskih organa, uprkos protestima meštana Ledinaca i ekologa. Predsednica Vojvođanske zelene inicijative, Ruža Helać, izjavila je da ova organizacija nije protiv izgradnje puteva i ekonomskog napretka društva, ali da zakoni moraju da se poštuju. ““Alas International”  po ugovoru treba da uradi rekultivaciju Ledinačkog jezera na Fruškoj gori, za šta su u junu prošle godine dobili dozvolu. Činjenica je da se rekultivacija odgađa dok u firmi “Alas International” ne dobiju rešenje koje bi im omogućilo veću eksploataciju kamena,” tvrdi Helaćeva.

Zavod za zaštitu prirode Srbije ograničio je buduće radove samo na područje površinskog kopa “Srebro” koje pripada trećoj zoni zaštite. Koliko će “Alas International” poštovati ova ograničenja zavisi ne samo od ove firme, već i od Ministarstva za zaštitu životne sredine i inspekcija koje bi trebalo da kontrolišu rad ove firme. Primena zakona ne bi trebalo da zavisi od toga da li je jedna zemlja članica EU ili ne. Opet, ni samo članstvo nije garancija da će se nadležni organi držati reda i zakona. Svaka zemlja samostalno bira da li će ekonomiju staviti iznad, ispod ili izjednačiti sa ekološkim pitanjima. Samo je pitanje koliko će pri tom izboru nauditi sama sebi.

Organizator protesta protiv isušivanja Ledinačkog jezera i meštanin Ledinaca, Radomir Delić rekao je u svom blogu da je borba za očuvanje životne sredine, posebno područja pod posebnom zaštitom, od planetarnog značaja i da bogaćenje na račun nacionalnog parka predstavlja neviđen zločin.