Turizam krajem XIX i početkom XX veka

Omiljena odmarališta dobrostojećeg sveta u 19. veku bile su banje. Beograđani su odlazili u banje da se leče "mahom od prozeba po neugodnim stanovima i dućanima sa plehanim furunama i mangalima", beleži štampa.
Putovalo se konjskim zapregama. Put od Beograda do Sokobanje trajao je tri do četiri dana i koštao pet dukata. Ostajalo se obično po mesec dana na "oporavku". Provod je bio skroman: šetnja, odmor u hladovini i ispijanje lekovite vode. Pored Sokobanje, popularne su bile i Ribarska, Brestovačka, Aranđelovačka i Vrnjačka banja.

Štampa beleži i da je Uprava fondova odobrila Vrnjcima zajam od 20 miliona dinara "od koje sume bi tri četvrtine bile utrošene na izgradnju keja i regulisanje Vrnjačke reke, a pet miliona na podizanje jednog modernog kupatila snadevenog prostranim basenima i udobnim kadama".

Tridestih godina prošlog veka, za vreme velike svetske ekonomske krize, smanjio se broj stranih turista i opao turistički promet u tadašnjoj Jugoslaviji. "U vezi s tim predlagali smo, da se sprovede reforma kod naše turističke propagande na taj način, što bi interesenti pristupili kolektivnoj reklami i sa smanjenim izdatcima postigli pozitivnije rezultate, dok bi naši oficijelni biroi na strani mogli da se postave na novu osnovu", piše tadašnja štampa. Bilo je i predloga da se u turizmu kreira i zimska sezona. "Otvaranje zimske sezone bi imalo dvojaku korist: A) Postigla bi se pravilnija raspodela u turističkom prometu i smanjila ona silna navala turista za vreme leta, što ima često za rezultat nemogućnost, da se posetiocima uvek pruži potreban konfor i potrebna susretljivost. B) Kreiranjem zimske sezone naš bi turizam dobio jedan novi polet. Pre svega, moramo imati na umu da ima jedan lep broj domaćih ljudi koji odlaze na zimovanje u inostranstvo bilo u primorska bilo u brdska mesta. Kreiranjem zimske sezone bi se ljudi mogli u velikoj meri zadržati kod kuće".

U kreiranju zimske sezone se nije mnogo odmaklo. Oni koji su imali para nisu se odazvali patrotiskim pozivima da letuju u zemlji a i stranih turista je bilo sve manje. Smanjena  poseta stranaca očekivala se i u turističkoj sezoni 1933. godine. Milivoje M. Savić, načelnik Ministarstva Trgovine i Industrije u penziji, to pripisuje ekonomskoj krizi i smetnji za dobijanje pasoša i deviza za letovanje koje su preduzele Nemačka, Austrija i druge zemlje. Savić u knjizi "Šta da se radi u ovo ekonomski teško doba?" predlaže da država preduzme mere kako bi se sprečio odliv deviza iz zemlje.

"Potrebno je nešto preduzeti da se spreči za ovu godinu; idenje u Svetu Zemlju, bilo za Hrišćane bilo za Muslimane; ili da se spreči idenje u šetnju ili na poklonjnje Sv.Ocu Papi; da se spreči idenje u šetnju ili lečenje u Beč, Pariz, Nicu, Ostendu, Monaku, Norvešku, strane banje (imamo za sve potrebe banje), ili ma gde bilo da treba ići i nositi devize i iste trošiti; da se spreči organizovanje izleta koje priređuje „PUTNIK“ po stranim zemljama; da se spreči idenje na premijere i na kupovanje robe u B. i Pešti, kao što čine Vojvođani; da se onemogući letovanje na Semeringu u Koruškoj ili zimovanje na Rivijeri, da se spreči idenje radi kupovanja odela, rublja i nakita u Beč i Pariz, kako to čine Zagrepčanke i Beograđanke, da se spreči idenje u strane banje onima čije bolesti leči naša slavna banja VRNJCI (jer je bolja za bolesti creva i za bolesti srca od nemačkih i francuskih banja) isto kao i Rogaška Slatina, Vrućica (srčane bolesti), Niška Banja i druge. Da se spreči idenje gospode i gospođa da se provedu u zemlje, gde ih moral ne obavezuje, kao u B. Pešti, Beču i Parizu. Kao sredstvo da se ovo izvede bilo bi nedavanje pasoša ili davanje sa velikom taksom do 10.000 dinara kao i nedavanjem deviza. U zemlji zarađenu ili nasleđenu paru, u zemlji i potrošiti".

Jugoslavija je već naredne, 1934. godine, produžila turističku konvenciju sa Čehoslovačkom. To je bilo značajno za turizam jer od dvesta hiljada stranaca koji su te godine letovali u Jugoslaviji, Čeha je bilo šezdeset pet hiljada. Ovde su letovali i Austrijanci, Nemci i Mađari. Beograd je bio u to vreme oblepljen plakatama koje pozivaju na kockanje u Monte Karlu.

Prvih godina posle Drugog svetskog rata nije se mnogo letovalo niti se o tome pisalo. Ipak, 10. avgusta 1947. godine novine objavljuju da je "ovogodišnja turistička sezona po broju posetilaca nadmašila i najjaču godinu pre rata".

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Putovanja

Avion devet sati leteo nikuda

Avion Britiš ervejza se okrenuo na pola puta preko Atlantskog okeana, zbog čega su putnici leteli devet sati nikuda.