Ovu temu "pokrenuo je" pre nekoliko dana predsednik Srbije.
"
Mene ne interesuje ni Dubrovnik ni Rovinj… Oni bi hteli da se govori samo o Dubrovniku i Rovinju, a onda im se pojavio zli Vučić, koji ne priča o slanom moru i morskim krastavcima, nego priča o srpskim žrtvama", rekao je u ponedeljak predsednik Srbije Aleksandar Vučić, osvrćući se još jednom na nedavnu odluku Hrvatske da mu ne dozvoli posetu Jasenovcu, prenosi
N1.
Vučić je rekao da neće ići u Hrvatsku na more.
"Nek se ljudi brčkaju, a to mogu zbog dobrih primanja ovde ili negde drugde. Mene su roditelji vodili na to more za vreme bivše Jugoslavije, od tada nisam išao i neću. Mogu samo u službenu posetu da odem, a i njih je jako malo. Zanima me samo Jasenovac i tako će da ostane", zaključio je Vučić.
Ipak, ima i njegovih sunarodnika, prenosi N1, u proseku više od 100.000, koji nemaju ništa protiv "slanog mora i morskih krastavaca" i za koje istarska malvazija nije "odvratno vino koje ničemu ne služi".
Seničić kaže u razgovoru za portal N1 da u Hrvatskoj letuju uglavnom srpski turisti koji putuju u individualnom aranžmanu.
"To su u najvećem broju Beograđani, kao i žitelji Novog Sada i većih gradova u Srbiji. Imamo čak i prosek starosti tih turista, u pitanju su relativno mladi ljudi, koji većinom imaju do 40 godina. Turisti iz Srbije najčešće borave u severnom delu Hrvatske, prvenstveno u Istri, a najviše ih je u Rovinju, Puli i Poreču", ističe Seničić.
Sagovornik portala N1 napominje da je Hrvatska destinacija koja je za građane Srbije "konstantno na niskom nivou u organizovanom turističkom prometu".
"Prošle sezone je preko turističkih agencija u Hrvatskoj boravilo oko 20.000 srpskih turista, dok se ukupan broj naših građana koji je letovao u toj državi procenjuje na oko 120.000. Ne postoji dobar podatak ni iz Hrvatske, jer se beleže samo podaci o prelasku državne granice, a kako je reč o veoma značajnoj tranzitnoj državi, ne može se sa sigurnošću odrediti šta su zaista turistička putovanja, a šta tranzit", objašnjava Seničić.
Prema podacima hrvatskih turističkih organizacija, najveći broj gostiju iz Srbije posećuje Istru, Splitsko-dalmatinsku županiju i Kvarner. Ukoliko borave u hotelima najčešće odlaze u Opatiju i Rovinj, ako se odluče za kamp biraju Rovinj, Jelsu i Vrsar, a u privatnom smeštaju najviše odsedaju u Rovinju, Makarskoj i Crikvenici.
I zaista, na rovinjskim pločnicima i u baštama restorana i kafića u tom primorskom gradiću sasvim je uobičajeno čuti srpski jezik ili sresti neke od brojnih javnih ličnosti iz Srbije, kažu oni koji redovno letuju na jednoj od najposećenijih destinacija na jadranskoj obali. Njihov utisak je i da su u Rovinju automobili sa beogradskim tablicama brojniji od onih sa registarskim oznakama hrvatske prestonice.
A da je Rovinj top destinacija za goste iz Srbije, bez obzira na to da li biraju hotel, kamp ili privatni smeštaj, pisao je i riječki Novi list, dodajući da deo bolje platežnih, mlađih gostiju iz Srbije, koji automobilom obilaze jadransku obalu, neretko za odmor biraju ostrva poput Brača i Hvara.
Prema podacima na koje se poziva riječki dnevnik, skoro pedeset odsto turista iz Srbije letuje u Hrvatskoj samo s partnerom, a otprilike trećina (32,7 odsto) s porodicom. Navodi se da su glavni motivi njihovog dolaska pasivan odmor (69,1 odsto), uživanje u gastronomiji i piću (36,2 odsto), zabava (33,6 odsto) i nova iskustva (33,2 odsto).
Kako piše riječki dnevnik, turisti iz Srbije su "dobri gosti jer za dobru hranu i vino ne pitaju koliko košta". Najviše turista iz Srbije posećuje Hrvatsku već šest i više puta (35,7 odsto), navodi Novi list, a glavni izvor informacija vezanih za letovanje u Hrvatskoj su ranije posete, internet i preporuke rodbine i prijatelja.
Komentari 37
Novosadjanka
hm
Nik
Pun predrasuda i spreman na svaku vrstu neprijatnosti(zena me naterala).
Ove godine evo me u Rovinju,ovaj put ja izrazio zelju.
Razbili svaku moju predrasudu i cak naprotiv,sve savrseno...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar