Hidra je jedno od Saronskih ostrva u Egejskom moru u središnjoj Grčkoj. Malo brdovito parče raja privlači mnogo posetilaca, ali obično one koji se tu zadržavaju nekoliko sati.
Obala ostrva je slabo razuđena sa tek nekoliko malih zaliva sa skrivenim plažama i samo dve tipično uređene plaže koje su nekoliko kilometara udaljene od najvećeg naseljenog mesta - grada Hidra.
Celo ostrvo ima tek nešto više od 2.500 stanovnika, a većina njih stanuje upravo u gradu. Gustina stanovanja je gotovo osam puta manja nego u Novom Sadu. Osim grada/luke, tu su i dva mala sela, Mandraki i Kamini, koja prema poslednjim popisima imaju manje od 20 stanovnika.
Jedna od najzanimljivijih stvari kod ovog ostrva je odsustvo motornih vozila. Ne samo da na Hidri nema automobila, nema ni skutera koji su tipična prevozna sredstva za grčka ostrva i primorska naselja. Bicikala nema iz opravdanih razloga. Celo ostrvo je vrlo brdovito i nepristupačno za ove nemotorizovane dvotočkaše budući da je uz sve to i popločano klizavim kamenjem.
Istina, na ostrvu možete videti "čak" četiri motorna vozila - to su dva kamiončića gradske čistoće i dva vatrogasna vozila.
Po gradu i okolini možete se, dakle, jedino snalaziti peške ili na konju. Tu su i čuveni magarci i mule sa Hidre koji će vam pomoći da vaše kofere smestite u pansion.
Upravo ta jednostavnost života je nešto najlepše što Hidra može da vam pruži, ako tražite pravi odmor - potpuno odsustvo buke, izuzev zvuka čavrljanja, laganog udaranja kopita po kamenim ulicama i lagane muzike sa ulica. Tu je i noćno nebo iznad Hidre, potpuno oslobođeno od svetlosnog zagađenja, na kom ćete videti najviše zvezda ikad.
U Hidru se zaljubite istog trenutka kada je ugledate. Ni najmaštovitiji slikar ne bi mogao da zamisli i na platno stavi taj savršeni prizor ukotvljenih trajekata, brodića i čamaca, iza kog se naziru stare bele kamene kuće, svaka sa drugačijim detaljima i bojama.
Kada odete malo dalje od luke, takve kuće se nižu na različitim visinama u uskim uličicama popločanim kamenjem sa stepenicama koje vode do još bajkovitih scena. Mnoge od kuća pretvorene su u pansione, a tu su i taverne koje su stare i po stotinu godina.
Ako se krećete uz obalu, proći ćete pored stenovite plaže Spilija i stići do stare luke Mandraki. Tu su usidreni ribari Hidre, a tu su i Kamini i Vličos plaže, jedine relativno veća i klasično uređena mesta za kupanje na ovom ostrvu.
Prava blaga kriju se iza toga, male plaže ušuškane među stene na kojima hlad stvara drveće, a ne suncobrani.
Koenova Hidra
Tokom 1960-ih Hidra je postala utočište za umetnike i pisce, da bi deceniju kasnije postala i omiljeno letovalište za džet set. Osim Džoan Kolins, Roling Stounsa, Sofije Loren, Džeki Onazis, Brižit Bardo, Dejvida Gilmora i Erika Kleptona, ovo ostrvo privuklo je i mnoge druge, od kojih su mnogi postali opčinjeni njegovom boemskom energijom.
U vreme kada je Lenard Koen došao na Hidru, ona je svakako bila duhom drugačija nego danas - mnogo mirnija i skrivenija od radoznalih pogleda turista. Deo te misterije je nestao, ali magija se i dalje može pronaći prateći Koenove stope i osluškujući njegovu muziku koja se često čuje po lokalima.
Iznenađujuće, lokalci nisu mnogo eksploatisali činjenicu da je jedan od najvećih kantautora ikad živeo na ovom ostrvu. Ako ljubav prema Koenu nije ono što vas je dovelo na ovo ostrvo, moguće je proći kroz njega i uopšte ne saznati da je Koen upravo ovde pisao pesme i svoj drugi roman. Koen je za stanovnike Hidre više komšija nego legenda.
Njegovu kuću teško je naći, čak iako je ucrtana na mapi. Same ulice na ovom ostrvu su kao deo većeg lavirinta, a nigde ne postoji putokaz za one koji su pošli na poetično hodočašće. Kada je napokon nađete, na njoj nećete videti nikakvo obeležje. Tu je jedino tabla na početku ulice u kojoj se nalazi, a na kojoj piše "Ulica Lenarda Koena".
Nedaleko od Koenove kuće nalazi se "Xeri Elia Douskos", taverna u kojoj je Koen provodio brojne večeri pevajući i jedući sa prijateljima. Ni ovde se ne hvale mnogo time što su imali slavnog gosta i prijatelja.
Jedino na pozadini jelovnika možete videti neobjavljenu Koenovu pesmu iz 1967. godine nazvanu "Dusko's Taverna". Ovaj restoran sa bajkovitom baštom u vlasništvu je iste porodice skoro 200 godina i to se može osetiti kroz preukusnu domaću hranu spremanu s ljubavlju i pažnjom.
Još jedan vidljiv trag da je Koenov duh i dalje prisutan na ovom ostrvu je klupa na koju ćete naići na putu za selo Kamini. Ova klupa posvećena je "pesniku, pevaču, kantautoru i umetniku" koji je došao tako daleko zbog lepote.
Istovremeno, najveći i najautentičniji spomenik Koenu je celo ostrvo, ta lepota zbog koje je kanadski pesnik prešao hiljade kilometra, kao i tiho poštovanje koje stanovnici ovog ostrva imaju prema njemu i njegovoj privatnosti koju je tako pažljivo čuvao.
I sam Koen je još krajem šezdesetih primetio početak promena na ostrvu. Kada je prvi put stigao na Hidru, na ostrvu nije bilo telefona. Ubrzo su se pojavile telefonski stubovi.
"Gledao bih kroz prozor u ove telefonske žice i razmišljao kako me je civilizacija sustigla i kako ipak neću moći da joj pobegnem. Neću moći da živim život jedanaestog veka koji sam umislio da sam pronašao", napisao je.
Tada je ugledao pticu koja sleće na telefonsku žicu, a u njegovoj glavi rodila se ideja o pesmi "Bird on a wire".
Našao je lepotu i u tim promenama.
"Grčka je dobro mesto da posmatraš mesec", napisao je Koen davno. Uprkos promeni atmosfere i ekskluzivitetu za koji je Hidra trampila boemski duh, mesec i dalje izgleda kao onaj koji je on posmatrao.
Boemi su možda nestali sa ostrva, ali ono je i dalje šarmantno zamrznuto u vremenu i izolovano od sveta. Ulice su i dalje portali u druge dimenzije, mirisi morskih plodova mešaju se sa aromom metakse, lupanje kopita po popločanim ulicama daje ritam neužurbanom životu, a Koenova muzika je saundtrek svemu tome.
Hidra i dalje inspiriše poeziju. I dalje jeste poezija, za one koji žele da slušaju.
Komentari 3
Ύδρα
Ako već toliko volimo Grčku, da naučimo još nešto osim Kasandre...
Milan
Bela
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar