Pre polaska na put, savetuje se da obavezno proverite sve uslove ulaska u državu u koju se putuje preko zvaničnih sajtova njihovih državnih organa ili diplomatsko-konzularnih predstavništava u Srbiji. Posebnu pažnju treba obratiti na carinske propise, kako ne biste nehotice načinili prekršaj koji povlači odgovarajući postupak i sankciju. Isto se odnosi i na propise o bezbednosti saobraćaja.
Koliko pasoš treba da važi pre putovanja
Vaša putna isprava odnosno pasoš mora biti važeća da biste mogli da putujete u većinu zemalja na svetu osim u Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Republiku Srpsku u koje se može ući sa važećom ličnom kartom.
Misleći da je dovoljno što je naš pasoš važeći nehotice umemo da napravimo grešku koja nas može koštati putovanja, piše Blic. Obično proverimo da li ističe pre datuma putovanja i ako to nije slučaj, smatramo da imamo ispravan putni dokument. Međutim, da bi ste mogli preko granice, postoji određeni minimum koliko još pasoš mora da važi.
Ukoliko putujete u Hrvatski, Bugarsku, Mađarsku, Grčku i ostale zemlje Evropske unije, pasoš mora da je važeći minimum 90 dana od datuma planiranog povratka u našu zemlju. To je zbog toga što isto toliko dana građani naše zemlje prema šengenskom sporazumu mogu da ostanu u zemljama Evropske unije, pa se na ovaj način putnici osiguravaju da neće ostati bez važeće putne isprave dok su u inostranstvu, u slučaju da ostanu duže nego što su planirali.
I za zemlje van EU postoje minimumi. Za one koji će putovati, na primer, u Tursku ili Egipat, potrebno je da znaju da pasoš mora da važi minimum još 180 dana od datuma polaska, dok je za Tunis minimum nešto manji i iznosi 150 dana.
Stoga, dobro pogledajte datum isteka pasoša i to pre nego što uplatite putovanje, kako biste znali da li na vreme možete izvaditi novi pasoš. Veoma je važno i da obratite pažnju na pasoše svoje dece.
Dečiji pasoši, odnosno pasoši maloletnih osoba imaju kraći rok važenja nego što je to slučaj kod odraslih. Deci uzrasta 14 i više godina izdaje se pasoš koji važi koliko i za odrasle, odnosno 10 godina. Deci uzrasta od 4 do 14 godina MUP Srbije izdaje pasoš koji važi pet godina, a mališanima mlađim od četiri godine pasoš važi tri godine. Dakle, ako imate decu mlađu od 14 godina, nemojte se pouzdati u to da sigurno važi jer ste ga izvadili kad i vaš. Ukoliko dete nema važeći pasoš, sasvim sigurno će vas naša policija vratiti sa granice.
Zbog neplaćene parking kazne vraćaju sa granice
Nije redak slučaj da se vozači neprijatno iznenade kada im na samoj granici saopšte da se u sistemu pojavila blokada zbog neplaćenih kazni i da zbog toga ne mogu da im izdaju registracionu nalepnicu, ili čak i vrate sa granice ako je zbog neplaćene kazne raspisana poternica.
Tako se i događa da cele porodice u automobilima budu vraćane sa graničnih prelaza zbog neplaćenih kazni od nekoliko hiljada dinara.
Do ove neprijatnosti uglavnom dolazi jer saobraćajna policija i "Parking servis" ako počiniocu prekršaja na licu mesta ne uruče kaznu, to čine isključivo slanjem obaveštenja o prekršajnom nalogu na kućnu adresu vlasnika automobila. To obaveštenje se potom šalje poštom, a pronašli obaveštenje u sandučetu ili ne, prekršajni nalog stupa na snagu posle 15 dana. Od tog momenta u roku od osam dana moguće je platiti upola manju kaznu, ali najčešće oni koji ne vide obaveštenje propuste i ovu šansu.
Kako bi se izbegle neprijatnosti, preporuka za sve je da provere da li se nalaze u "Registru neplaćenih kazni i drugih novčanih iznosa" na sajtu Ministarstva pravde.
Šta ako putujete u zemlje Šengena
Pogranični organi, pored važećeg biometrijskog pasoša, na uvid mogu pored pasoša zatražiti više drugih dokaza i ličnih isprava kojima bi se pravdalo putovanje u zemlju koja je u zoni Šengena.
Na granici vam može biti i zatražen dokaz o odgovarajućem novčanom iznosu koji odgovara planiranoj dužini boravka u Šengenskom prostoru ili kreditna kartica na uvid; vaučer turističke agencije za putovanje; rezervaciju hotela ili potvrdu o privatnoj adresi na kojoj ćete boraviti.
Dodatno, od vas se kao dokaz može tražiti i pozivno pismo, odnosno izjava državljanina ili lica sa odobrenim boravkom u nekoj od zemalja članica Šengenskog sporazuma, kada je reč o privatnoj poseti. Ukoliko se pak radi o poslovnom putovanju, može se tražiti pozivno pismo firme.
Skrećemo pažnju da ulazak u Šengenski prostor svakako neće biti odobren licima koja predstavljaju opasnost za javni red i mir, javno zdravlje i unutrašnju bezbednost, kao i licima koja se po bilo kom osnovu nalaze na listama zabrane ulaska u neku od zemalja članica Šengenskog sporazuma.
Dozvoljeno poneti ograničenu količinu voća, povrća i jaja
U Hrvatsku iz zemalja koje nisu članice EU i Šengena, te zemalja trećeg sveta ne smete unositi meso ni mlečne proizvode. Međutim, smete poneti ograničenu količinu voća, povrća i jaja, proizvode od jaja i med.
Preko granice možete preneti "druge proizvode životinjskog porekla", kao što su med, jaja, proizvodi od jaja, meso puževa, žablji bataci, do dva kg po osobi. Dopuštene su i ograničene količine ribe te ribljih proizvoda.
Tako jedna osoba može uneti 20 kg "svežih proizvoda ribarstva bez utrobe ili pripremljenih ili prerađenih proizvoda ribarstva" ili jednu ribu po osobi. Dopušteno je najviše dva kg mleka u prahu za bebe, hrane za bebe i posebne hrane koja se koristi zbog medicinskih razloga, kao i najviše dva kg hrane za kućne ljubimce.
Nosite li meso ili mlečne proizvode koje niste prijavili, ti će proizvodi biti zaplenjeni i uništeni, a vi možete biti kažnjeni novčano ili čak kazneno gonjeni.
Vrednost robe za koju smo oslobođeni od plaćanja dažbina
Oslobođeni ste od plaćanja uvoznih dažbina na predmete koje unosite iz inostranstva za svoje lične potrebe i potrebe svog domaćinstva - u vrednosti od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, pod uslovom da ti predmeti nisu namenjeni preprodaji. Ova povlastica se odnosi na državljane Srbije.
Ukoliko kod sebe imate robu koja je veće vrednosti od 100 evra i za koju se plaćaju uvozne dažbine, na graničnom prelazu to treba da prijavite cariniku.
Da li će moj laptop biti ocarinjen
Carinski organ dužan je da, u svakom konkretnom slučaju, utvrdi koji predmeti čine lični prtljag putnika i dalje postupi u skladu sa propisima.
S tim u vezi, laptop možete nositi sa sobom, ali su carinski službenici dužni da, kao i za ostale stvari koje nosite, utvrde da li se zaista radi o predmetu koji je sastavni deo ličnog prtljaga ili je pak, u pitanju npr. novi uređaj koji podleže naplati uvoznih dažbina.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 8
Jelena
Robert
Bole
Nadam se da će na ovaj način biti iskorenjen običaj dugovanja rođacima, kumovima ili državi. Vrati dug, pa putuj!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar