Najveći broj odnosi se na troškove provizije prilikom podizanja novca sa bankomata ili šaltera inostrane banke, kao i troškove prilikom konverzije valute tokom plaćanja karticom u inostranstvu. Zato građani treba da budu oprezni kada koriste kartice u inostranstvu, pogotovo kada podižu gotovinu sa bankomata. Provizije su obično veće za kreditne nego za debitne kartice.
Provizija za podizanje novca s bankomata u inostranstvu kreće se od minimalno utvrđenog iznosa koji nije vezan za sumu novca koji se podiže, tako da se često dešava da im bude naplaćena veća provizija za podizanje novca s bankomata od samog iznosa koji su tu podigli, piše
Euronews Srbija.
Za veće iznose novca, a ponekad i za bilo koji iznos, banke naplaćuju proviziju koja se meri u procentualnom iznosu sume novca koji podižete. U zavisnosti od ukupnog iznosa i od toga da li koristite debitnu ili kreditnu karticu, provizije za isplatu gotovine na bankomatima mogu biti između tri i četiri evra, ali i do četiri odsto ukupne sume podignute na bankomatu.
U NBS navode da banke za podizanje gotovine u inostranstvu, a pojedine i za plaćanje na prodajnim mestima u inostranstvu, u skladu sa svojom poslovnom politikom naplaćuju naknade. Tarifnici banaka za ove usluge javno su dostupni na portalima banaka i korisnici mogu imati uvid u te naknade, a to su naknada za isplatu gotovog novca korišćenjem debitne/kreditne kartice na bankomatima u inostranstvu i plaćanje robe i usluga u inostranstvu debitnom/kreditnom karticom.
"Dodatno, za podizanje gotovine platnim karticama u inostranstvu banke prihvatioci mogu da uvedu takozvani surcharge, što je dodatna naknada koju naplaćuje banka prihvatilac, odnosno banka čiji je bankomat. Iz tog razloga korisnici treba da obrate pažnju da li pri podizanju gotovine postoji i ta dodatna naknada na strani prihvatioca jer ona mora biti prikazana na bankomatu i da na osnovu informacija o pomenutim naknadama vide da li se njima isplati da podižu novac na tom bankomatu ili da potraže bankomat na kome se ne naplaćuje dodatna naknada", navode u NBS.
Pojedine banke u inostranstvu, međutim, kako navode u Narodnoj banci Srbije, ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor s matičnom bankom klijenta u Srbiji.
"Česta je zabluda korisnika da banka u inostranstvu neće naplatiti proviziju za podizanje novca s bankomata ako je iz iste bankarske grupacije kao i banka koja je izdala karticu u Srbiji. Sve poslovne banke u Srbiji su zasebna pravna lica, stoga provizija za podizanje novca s bankomata ili POS terminala na šalteru banke - neće biti naplaćena samo ako su banke međusobnim sporazumom regulisale to pitanje, što možete proveriti s vašom bankom pre nego što otputujete u inostranstvo", kažu za Euronews Srbija u Narodnoj banci Srbije.
Duple konverzije
Budući da za plaćanje karticom u inostranstvu nije potreban devizni račun već se mogu koristiti i kartice vezane isključivo za dinarski račun, treba biti oprezan zbog troškova konverzije valute. To je praktično još jedna provizija sa kojom se korisnik može susresti pri korišćenju kartice u inostranstvu, a nju naplaćuje banka u Srbiji koja je i izdala karticu.
Ukoliko građanin poseduje platnu karticu koja zadužuje njegov devizni račun, da bi izbegao duple konverzije takođe se savetuje da se pre putovanja informiše kod svoje banke - koja je ugovorena valuta obračuna za potrošnju u inostranstvu i da li će postojati konverzija u zavisnosti u koju zemlju putujete. Na primer, ako se kartica koristi u Velikoj Britaniji, moguće je da neke banke valutu pretvore prvo u evre, pa onda u funte.
Međutim, treba biti oprezan i u drugim slučajevima. Na primer, za podizanje gotovine u inostranstvu i plaćanje na prodajnim mestima neki prihvatioci pružaju DCC (Dynamic Currency Conversion) uslugu na bankomatima i POS terminalima u inostranstvu. U NBS objašnjavaju da ta usluga pruža mogućnost korisnicima da se transakcija izvrši u valuti zemlje u kojoj je kartica izdata, odnosno za korisnike iz Srbije, u dinarima.
"Kod te usluge je važno da korisnici obrate pažnju koji kurs je banka prihvatilac koristila za konverziju jer može biti nepovoljan za korisnika i da na osnovu toga odluče da li će koristiti tu uslugu ili odustati od nje kako bi se transakcija izvršila na standardni način", navode u NBS.
Kako je onda najbolje koristiti kartice u inostranstvu?
Pre nego što otputuju u inostranstvo, potrebno je da građani kod izdavaoca platne kartice provere da li ona može da se koristi i u inostranstvu, kao i koji su uslovi, konverzije, osnovni troškovi i naknade za korišćenje te kartice u inostranstvu. Dodatno, prilikom izvršenja same transakcije potrebno je obratiti pažnju o svim detaljima (dodatnom naknadom - surcharge, i/ili konverzijom - Dynamic Currency Conversion).
U NBS navode da ako se ima u vidu visina provizije za korišćenje platnih kartica u inostranstvu, pogodnije je plaćanje karticom direktno kod trgovca od podizanja gotovine na bankomatu.
Ukoliko neko nema mogućnost da direktno na prodajnom mestu izvrši plaćanje i primoran je da podigne novac s bankomata, u tom slučaju treba da koristi debitnu karticu, jer su provizije najčešće niže nego provizije za korišćenje kreditne kartice.
Svakako, kažu u NBS, treba memorisati broj telefona sa kartice u imenik mobilnog telefona kako bi, u slučaju potrebe, građani mogli da na jednostavan način kontaktiraju banku izdavaoca kartice.
U Centralnoj banci navode da je uvidom u evidenciju pritužbi korisnika finansijskih usluga koje su podnete NBS, primetno da svake godine, tokom letnjih meseci dolazi do blagog porasta broja građana koji imaju problem sa korišćenjem platnih kartica tokom svog boravka u inostranstvu. Ipak, dodaju, broj takvih pritužbi je zanemarljiv u odnosu na njihov ukupan broj, a sadržina tih pritužbi najčešće nije karakteristična samo za korišćenje platnih kartica u inostranstvu, već se odnosi na probleme koji građani imaju i prilikom korišćenja platnih kartica u zemlji (npr. zloupotreba kartice od strane nepoznatog lica nakon gubitka/krađe kartice i sl.).
Od ukupnog broja izvršenih transakcija platnim karticama izdatim u Srbiji, preko 95 odsto transakcija se obavi u Srbiji, dok se manje od pet odsto transakcija obavi u inostranstvu.
Dejan Gavrilović iz organizacije "Efektiva" rekao je za Euronews Srbija da pred svako leto dolaze upozorenja građanima da budu oprezni pri korišćenju kartica u inostranstvu zbog priče o velikim provizijama i kursnim razlikama. Prema njegovim rečima, pritužbi gotovo da nema, a ranije ih je bilo mnogo.
"Valjda su se ljudi naučili pameti, pa ne prave te greške. Stalno su bila upozorenja pre leta da se ne podiže novac sa bankomata u inostranstvu, valjda su ljudi shvatili šta ne treba da rade", rekao je Gavrilović.
Kako je naveo, građani pre odlaska u inostranstvo treba da se informišu jer svaka banka ima svoj cenovnik usluga.
"Otvori se cenovnik, nađe se taj odeljak za kartice - podizanje novca u inostranstvu, i tamo piše sve. Zavisi od banke do banke, nisu to neke ogromne razlike. Tu mogu da izračunaju, koga zanima da baš izračuna koliko bi ga to koštalo, tu može da proveri. Ako neće da računa, može samo i da proba, pa da vidi koliko će da ga rebnu", rekao je Gavrilović.
.jpg "Putarina u Republici Srpskoj će ubuduće moći da se plaća u evrima")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar