Ali sezona nije išla glatko, a turisti su se susreli s toplotnim talasima, šumskim požarima i gužvama oko najpopularnijih znamenitosti.
Uspeli su i sami da naprave neke budalaštine.
Uoči letnje sezone podaci su obećavali. U drugom tromesečju 2023. broj turista u Evropi bio je na 95 odsto broja iz 2019. - poslednje godine pre velikih prekida putovanja zbog kovida. Ekonomisti su predviđali "potpuni turistički oporavak" u zemljama širom Evrope.
"Turistička industrija ove godine je prilično dobro prodavala odmor. Oni koji nisu mogli da putuju 2020. i 2021, a 2022. su bili malo nervozni - vratili su se na tržište ove godine", rekao je Brajan Garod, profesor turističkog marketinga na Svansi univerzitetu.
Toplotni talasi i šumski požari
Uspešna turistička sezona ekonomski je jako važna zemljama koje se znatno oslanjaju na letnji turizam i koje su pretrpele tri uzastopne razočaravajuće sezone.
Ali leto 2023. nije bilo glatko.
U julu je toplotni talas koji je ugrožavao zdravlje turista prisilio Crveni krst da postavi šatore za hitnu pomoć ispred Akropolja. Kako su temperature dostigle 44°C, najslavnija atinska turistička atrakcija zatvorena je u popodnevnim satima "kako bi se zaštitili radnici i posetioci".
U Italiji su "crvena upozorenja" objavljena u 20 od 27 velikih gradova u zemlji u julu, s temperaturom od 47°C na Siciliji.
Punktovi za hitnu pomoć postavljeni su na 28 lokacija kako bi pomogli turistima da se nose s vrućinom u večno popularnom Rimu.
Ali najgore je tek stizalo.
Do kraja jula 30.000 ljudi evakuisano je na grčkom ostrvu Rodosu nakon požara koji su besneli danima. Bežeći od plamene stihije na jednom od vodećih grčkih odredišta, turisti su svoja iskustva opisali kao "živu noćnu moru".
Francuska, Španija, Italija i Hrvatska ovog su leta morale da evakuišu turiste okružene šumskim požarima.
Prevelike gužve, vandalizam
Ipak, italijanska i grčka turistička zajednica i dalje su pozivale turiste da dolaze, uprkos vrućini i požarima.
"Na kraju krajeva, uspeh u turizmu određuju brojke. To je takmičenje. Turistička industrija pokušava da se oporavi na stari način, velikom potrošnjom kroz velike brojke. Pritom se ne razmišlja nužno o tome šta je dobro za destinacije", rekao je Garod.
Veliki broj turista u leto 2023. vratio je problem prevelikih gužvi.
Istraživanje agencije za iznajmljivanje kuća za odmor Holidu navodi Dubrovnik grad sa najvećim turističkim gužvama u Evropi, sa 36 turista na svakog stanovnika. Stari grad dugo se bori s pitanjem kako primiti veliki broj turista unutar svojih veličanstvenih istorijskih zidina - sagrađenih da ljude zadrže napolju.
Druga na istom popisu, Venecija, u opasnosti je od "nepovratne" štete delimično i zbog masovnog turizma, tvrdi UNESCO. Agencija UN-a preporučila je da se grad doda na popis ugrožene svetske baštine.
Kako su se turisti masovno vraćali u Evropu, s njima su dolazile i poznate priče o lošem ponašanju.
Britanski turista rekao je da "nije bio svestan" koliko je star rimski Koloseum kad su ga kamere snimile da urezuje svoje i inicijale svoje devojke u zidove amfiteatra starog 2.000 godina.
Zamenik italijanskog premijera u avgustu je grupu nemačkih turista nazvao "imbecilima" nakon što su srušili kip koji je bio deo 150 godina stare fontane u Lombardiji.
Otvaranje Ajfelove kule odloženo je jednog jutra u avgustu nakon što su dva pijana Amerikanca odlučila da prespavaju noć na 300 metara visokoj znamenitosti.
Nova pravila, nove destinacije
Nekim gradovima, pa i celim državama, prekipelo je.
Amsterdam je kruzerima zabranio da pristaju u glavnoj luci.
Rim ograničava pristup Fontani di Trevi i Španskim stepenicama.
Poznato špansko hodočasničko svetište Santjago de Kompostela planira da uvede turističku jedinicu.
Takva će regulativa verovatno dovesti do drugačije vrste odmora, rekao je Garod. Biće manje spontanosti i mnogo više planiranja.
Posete nekim mestima poput kuće Ane Frank u Amsterdamu ili Poslednjoj večeri Leonarda da Vinčija u Milanu, moraju se rezervisati nedeljama unapred.
Francuska je u junu objavila planove nove strategije za regulaciju letnjih gužvi koje prete "životnoj sredini, kvalitetu života lokalnog stanovništva i iskustvima posetilaca".
Vladina inicijativa imaće za cilj da identifikuje mesta koja su osetljiva na preterani turizam i da podstakne ljude da ih posete van vrhunca sezone ili da umesto toga posete mesta koja su van utabanih staza.
To je strategija o kojoj mnogi evropski turisti već razmišljaju.
Evropski putnici generalno su planirali više prolećnih i ranih letnjih putovanja 2023. kako bi prošli jeftinije, izbegli gužve i imali dobre vremenske uslove.
Sporo prilagođavanje
Italijani, uključujući premijerku Đorđu Meloni, ovog leta su pohrlili u Albaniju umesto u domaća odmarališta, kako bi izbegli vrućinu, gužvu i visoke cene.
Studija EU Science Huba sugeriše da bi turisti mogli češće da biraju hladniju klimu u severnoj Evropi umesto mediteranskih odredišta na vrhuncu letnje sezone.
Uprkos tome, leto 2024. verovatno će doneti mnogo istih problema za turiste i najpopularnija evropska letnja odredišta.
"Prelazak na putovanja van sezone uključivaće mnogo prilagođavanja koje će mnogima biti teška, naročito zato što je leto vreme školskih raspusta. Možda ćemo videti malo više putovanja u severne krajeve kako bismo pobegli od vrućine, ali mislim da toga neće biti odmah. Ljudi jako sporo menjaju svoje turističke navike", zaključio je Garod.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar