Lonely Planet objavio vodič za Kosovo

"Kosovo lagano staje na svoje noge. Članovi međunarodnih organizacija se utrkuju da ulože u prištinske restorane, kafee i barove, kao i talentovani Kosovari. Tragove njihove burne prošlosti ne možete promašiti: pored puteva se nalaze spomenici i natpisi o ubijenima 1999.

Iako kosovska moderna arhitektura pomalo odudara, ono što svakako vredi videti su mali gradovi u planinama do kojih se može pešačiti kao i srpski manastiri iz 13. veka, svi svega na nekoliko sati vožnje od prestonice.

Istorija

U 12. veku Kosovo je bilo srce srpskog carstva, sve dok pobedom Turske u bici na Kosovu 1389. nije palo pod 500-godišnju vladavinu Otomana. Srbija je povratila kontrolu 1912. Balkanskim ratom, dok je u Drugom svetskom ratu teritorija priključena Albaniji pod kontrolom Italije i oslobođena 1944. od strane albanskih partizana.

Posle nekoliko decenija zanemarivanja, Jugoslavija je garantovala Kosovu faktički status federalne jedinice. Međutim, 1989. autonomija Kosova zagarantovana Ustavom iz 1947. je ukinuta od strane Slobodana Miloševića. Albanske vođe proglasile su nezavisnost od Srbije 1990.

Rat je izbio 1992, a iste godine Ibrahim Rugova je izabran za prvog predsednika samoproglašene Republike Kosovo. Etnički konflikt je kulminirao i osnovana je Oslobodilačka vojska Kosova 1996. Marta 1999. plan za povraćaj autonomije Kosovu koji su podržale Sjedinjene Američke Države, Srbija je odbila što je dovelo do etničkog čišćenja nesrpskog stanovništva.

Gotovo 850 hiljada kosovskih Albanaca prebeglo je u Albaniju i Makedoniju. Pošto je Srbija odbila da se povuče, NATO je počeo sa bombardovanjem 24. marta 1999. U junu je Milošević pristao da povuče trupe, vazdušni napad je obustavljen a Oslobodilačka vojska Kosova je razoružana. NATO-m predvođen KFOR, međunarodna trupa odgovorna za uspostavljanje bezbednog stanja na Kosovu, preuzela je upravu.

Od juna 1999. Kosovo je funkcionisalo pod protektoratom UN-NATO.

Privuklo je pažnju svetske javnosti 2004. kada je došlo do eskalacije nasilja u Kosovskoj Mitrovici u kojoj je 19 ljudi ubijeno, 600 kuća spaljeno, a 29 manastira i crkava uništeno u najgorem međuetničkom sukobu od 1999.

Pregovori o statusu Kosova pod inicijativom UN počeli su u februaru 2006. i kosovski parlament proglasio je nezavisnost 17. februara 2008. Čak 71 zemlja članica UN priznala je status kosovske nezavisnosti, ali je premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio da „dok srpski narod postoji, Kosovo je Srbija“.

U junu 2008. novi ustav prebacio je nadležnost sa Ujedinjenih nacija na vladu Kosova. Kosovski Srbi ustanovili su sopstvenu upravu u Mitrovici.

U julu 2010. Međunarodni sud pravde doneo je presudu da deklaracija nezavisnosti Kosova nije narušila međunarodno pravo; ipak, predsednik Srbije je ponovio da „Srbija nikad neće priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova“.

Fatmir Sejdiu postao je predsednik posle smrti Ibrahima Rugove 2006. ali je podeo ostavku u septembru 2010. nakon što je kosovski ustavni sud proglasio ozbiljno kršenje ustava time što je zadržao partijsku poziciju i funkciju lidera. Hašim Tači je kosovski premijer".

Lonely Planet takođe opisuje gradove - Prištinu, Peć, Prizren, ali i navodi hotele u kojima turisti mogu da odsednu - Parlamnet Hotel, Adria Hotel, Grand Hotel, denis Hotel u Prištini i oriental u Prizrenu.

Peć

Peć je kombinacija moderne jugoslovenske arhitekture u centru i zgrada u turskom orijentalnom stilu oko bazara. Kao glavne atrakcije navode se Pećka Patrijaršija, Rugova Gorge i Dečani u blizini grada.

Prizren

Iako je Prizren bio srednjevekovna prestonica "Stare Srbije", arhitektonski uticaj je turski. Zgrada iz doba turske vladavine ima mnogo u Prizrenu, uključujući i džamiju i turska kupatila. Ulice su uske i zanimljive za šetnju, a zgrade imaju uvek poluotvorene drvene kapije.

Možete napraviti pauzu u kafiću na otvorenomu Šadrvanu. Nažalost, kosovski Albanci su spalili srpske kuće 1999. godine, a potom opet 2004, a to je ostavilo veoma ružan trag, i ne samo to, pravoslavne crkve su razrušene i oskrnavljene.