Da li su "lou kost" letovi zaista toliko jeftiniji?

U Srbiji posluje 13 lou kost avio kompanija čiji je cilj da što jeftinije prevezu putnike. Cene su dosta niže, ali brojne peripetije ovaj vid putovanja još uvek ne čine preterano popularnim kod nas.

Iako je primarna ideja ovih kompanija da za što manje novca prevezu putnike, kada se svi ”usputni” troškovi saberu, neretko je putovanje skuplje nego što bi ispalo regularnim avio kompanijama.

Iako su karte u svojoj osnovici znatno jeftinije, kvalitet putovanja, kao i mnogobrojne peripetije koje treba obaviti  kako bi se došlo do konačnog odredišta, ovaj način putovanja još uvek ne čine preterano popularnim u Srbiji.

Prvi preduslov da preko ovih kompanija putujete jeftinije jeste da rezervišete karte nekoliko meseci ranije, što znači da dobro razmotrite plan letova. Recimo, kartu do Londona možete kupiti za 3.512 dinara, ali tek za let 17. maja. Sve pre toga je mnogo skuplje, skoro kao da idete regularnim, velikim avio kompanijama. Najjeftiniji let do Malmea, u Švedskoj, možete rezervisati za 12. mart i to po ceni od 2.630 dinara. U cene karata su uračunate i aerodromske takse.

Kako bi smanjile troškove, lou kost kompanije svoje putnike lišavaju svakog luksuza. U avionu nema besplatne hrane ni pića, ne postoji biznis klasa, nema audio i video tehnike, a karte se kupuju isključio putem interneta.

Sledeći način na koji ove kompanije štede novac jeste korišćenje alternativnih aerodroma na kojima je znatno niža taksa. Tako najveći broj letova lou kost kompanija u Londonu sleće na aerodrom “Luton”. Ako se dobro ne raspitate nećete znati da je taj aerodrom udaljen punih sat vremena voženje kolima od centra Londona.

Takođe, trebalo bi da pogledate kada avion sleće u London, odnosno kada kreće ka Beogradu. Većina letova lou cost kompanija pada u “gluvo doba” kada gradski prevoz ne ide, pa vam ne preostaje ništa drugo nego da platite taksi do vašeg konačnog odredišta. To je na cenu karte u proseku još 30-40 evra.

Još jedna od karakteristika ovih kompanija, na koje se putnici žale jeste veličina prtljaga. Nošenje prtljaga se kontroliše na aerodromima, i ne može se poneti više od propisane količine. Besplatan je jedan ručni prtljag do 55x40x20 cm, koji nije teži od 10 kg. Svaki veći prtljag plaća se oko 40 evra.

S druge, lepše strane, pojavom lou kost kompanija putovanje avionom je postalo pristupačno mnogo većem broju putnika nego što je to bilo moguće dok su avio saobraćaj obavljali redovni avio prevoznici, najčešće nacionalne avio kompanije.

U Evropi posluje veliki broj lou kost kompanija. U Londonu posluje 35, u Pragu dvadesetak, a u Rimu oko 30. U Beogradu su pre tri godine poslovale svega četiri lou kost kompanije, a danas ih je čak 13 – Wizz air, Wind Jet, Skay Work, Pegasus Airlines, Norwegain Air Shutte, Germanwings, Fly Niki, Fly Dubai, Cimber Sterling, Air valle, Air Baltic, Aerosvit, Aegean Air. Od 15. aprila trebalo bi da sa radom počne I britanska kompanija”Easy Jet”.

U Srbiji su za potrebe civilnog avio saobraćaja otvorena samo dva aerodroma – “Nikola Tesla” u Surčinu i ”Konstantin Veliki” u Nišu. Lou kost tržište traži alternativne aerodrome i sve češće se spominje da će vojni aerodrom u Batajnici biti prilagođen uslovima i stavljen u službu civilnog saobraćaja.

Najveći broj “jeftinih” avio kompanija leti na relaciji Beograd – skandinavske zemlje, ili pak lete samo na jednoj liniji, dok tek poneka kompanija, poput Vizer-a ima letove do najvećih gradova Evrope.

U svakom slučaju, koristeći neku od ovih kompanija možete direkto odleteti iz Beograda do Berlina, Londona, Drezdena, Beča, Minhena, Hamburga, Lajpciga, Kelna, Ciriha, Štutgarta, Osla, Stokholma, Malmea, Pariza, Milana, Rima, Palme de Majorke, Hamburga i drugih gradova.

Sve avio kompanije koje posluju u Srbiji, kao i većina u svetu koriste Internet kao jedini način za kupovinu karata. Prilikom kupovine, ime vlasnika kartice ne mora biti isto kao ime na karti, što znači da neko može kupiti kartu umesto Vas.

Nije loše da kad kupujete kartu znate i sledeću činjenicu – avio kompanije koje imaju česte letove, najčešće Vam samo prodaju kartu, ali ne rezervišu. To znači da se može dogoditi da na ulasku u avion morate da primenite tehnike ulaska u gradski prevoz, jer se može dogoditi da bude prodato više karata, pa ko ne stigne da se “ugura” često je primoran da sačeka sledeći let.