FOTO: Grad koji guta pustinja

Turisti i fotografi sada hrle u ovu pustinju, kako bi fotografisali kuće koje polako gube bitku protiv vetra i peska.

Grad je izgrađen i napušten u roku od svega 40 godina i decenijama je prepuštan na milost i nemilost pustinji.

Velike kuće sada su većim delom pod peskom, ali rudarska kompanija De Beers otvorila je muzej 1980. kako bi sačuvala barem delić istorije Kolmankskopa.

Kolmanskop je osnovan početkom 20. veka kada su u Namibiji mogli da se nađu dijamanti i na samoj površini peska.

Radnik železnice Zakarijas Levala našao je dragulj 1908. "čeprkajući" po pesku nedaleko od šina. Pokazao ga je šefu Augustu Štauhu koji je kamen testirao i potvrdio da je reč o dijamantu.

Vest je pokrenula "dijamantsku groznicu" i za samo nekoliko godina stotine Nemaca zaputilo se u pustinju da u njoj traži bogatstvo.

Kolmanskop je rastao i uskoro počeo da podseća na pravi nemački grad. Stanovnici su sagradili bolnicu, salu za svečanosti, elektranu, škole, malu aleju, pozorište i sportsku halu.

Grad je čak imao prvi rendgen na južnoj hemisferi i prvi tramvaj u Africi.

Do dvadesetih godina 20. veka, 300 odraslih Nemaca, 40 dece i 800 domorodaca plemena Ovambo živelo je u Kolmanskopu.

Ipak, kada je cena dijamanata počela da pada posle Prvog svetskog rata, grad je počeo da propada, a bogatiji stanovnici preselili su se na jug.

Potpuno je napušten 1954.