Zagreb će biti najskuplji grad u Evropskoj uniji

Javni prevoz u glavnom gradu Hrvatske rekordno je visok u odnosu na ostale evropske gradove, a slično je i sa cenama struje, gasa i odvoza đubreta.

Kako Zagrepčani zarađuju tri do četiri puta manje od stanovnika velikih evropskih metropola, najveći deo kućnog budžeta odlazi na režije.

Istraživanja pokazuju da gotovo 200 evra košta život u malom stanu, ali samo kada se uračunaju troškovi struje, gasa i odvoza đubreta. Sa svim ostalim troškovima komunalija, prevoza, prosečne režije prelaze i 500 evra, a onima koji imaju i stambene kredite i više od 1000 evra.

Tako Zagrepčani za režije i to one minimalne izdvajaju od četvrtine do polovine plate, a stanovnici Pariza tek 5,8 odsto, a Londona 8 odsto.

Zagrepčani da bi kupili manji stan moraju da rade 14 godina, dok stanovnici Berlina svega pet godina.

Jedina uteha može Zagrepčani da bude ta što slove kao bezbedan grad, koji obezbeđuje relativno dobro zdravstvenu zaštitu za svoje stanovnike. Pazi se na ekologiju, ali na kraju račun dolazi građanima.

Svetska baza podataka o kvalitetu života Numbeo sadrži podatke za gotovo 3.268 svetskih gradova, a i ona pokazuje koliko Zagrepčani skupo žive.

Troškovi za hranu gotovo su identični kao u bogatim gradovima, a za mnoge neophodne životne potrebe Zagrepčani izdvajaju gotovo kao stanovnici Njujorka. Od članica EU od Zagrepčana lošije žive samo stanovnici Sofije i Bukurešta.

Uoči lokalnih izbora u maju, staro rukovodstvo Zagreba koje predvodi gradonačelnik Milan Bandić, teško će moći da objasni građanima kako grad koji grca u dugovima, sada krpi budžet uzimajući od sve siromašnijih Zagrepčana, koji plaćaju i najviši porez u zemlji.