U Kuršumliji otkriven džinovski prirodni zid

Stručnjaci turističkog preduzeća "Planinka" otkrili su danas u ataru sela Rudare, na teritoriji opštine Kuršumlija, zid sastavljen od horizontalnih kamenih kolona dužine 100 metara i visine deset metara.
Stručnjaci turističkog preduzeća "Planinka" otkrili su danas u ataru sela Rudare, na teritoriji opštine Kuršumlija, zid sastavljen od horizontalnih kamenih kolona dužine 100 metara i visine deset metara.

Direktor sektora za turizam "Planinke" Radovan Tanasković rekao je da se najverovatnije radi o prirodnom fenomenu, gotovo identičnom "Džinovskom mostu" u Severnoj Irskoj koji je pod zaštitom UNESCO.

"Radi se o kamenim blokovima različitih oblika, od četvorougaonih do osmougaonih, dužine do jednog metra. Svi kameni stubovi su potpuno pravilno uklopljeni jedan na drugi, u dužini većoj od 100 metara. Prva pretpostavka je da je u pitanju prirodni fenomen", kazao je Tanasković.

On je rekao da se za ovu retkost do sada nije znalo, jer se nalazi na veoma nepristupačnom terenu, na obroncima planine Radan, a da je do otkrića došlo na osnovu priča meštana obližnjih sela.

"Veoma sam iznenađen današnjim otrićem, nikada nismo ni slutili da ovako nešto može postojati na teritoriji opštine Kuršumlija. Na prvi pogled liči na potporni zid od obrađenog kamena, međutim, samo brdo liči na vulkansku kupu. Postoji verovatnoća da je taj ogromni zid nastao vulkanskom aktivnošću u dodiru sa Panonskim morem, jer je poznato da je ovde nekada postojao zaliv", kazao je Tanasković.

Tanasković je rekao da postoji mogućnost da je ta prirodna retkost iskorišćena još u rimsko doba, jer se na vrhu "neobičnih kamenih stubova" nalaze ostaci rimskog kastela a ispod njega ostaci kuća od podgrađa.

"Ti neobični stubovi sada se mogu videti u dužini od oko 100 metara sa prekidima, ali se u ovom trenutku ne može proceniti koliku površinu zauzimaju, jer je jedan deo stubova pokriven slojem zemlje i gustim rastinjem. Mislim da se ipak radi o većoj površini", rekao je Tanasković.

Prema istorijskim podacima, na tom mestu tokom srednjeg veka nalazila se kula Branka Mladenovića, oca Vuka Brankovića, pa ovo mesto meštani zovu još i "Brankova kula".

Kuršumlija je teritorijalno jedna od najvećih opština u Srbiji. Skoro 57 odsto teritorije kuršumlijske opštine je pokriveno šumom na obroncima Kopaonika i planine Radan.

Procenjuje se da je do danas istraženo manje od 10 odsto tog područja, što ukazuje na mogućnost da postoji još sličnih pojava u prirodi.

U turističkom preduzeću "Planinka" kažu da će preduzeti sve korake da bi se obavila obimna arheološka, geološka i turizmološka istraživanja novootkrivenih kamenih stubova na Radanu, kako bi se ta prirodna retkost stavila u funkciju turizma.

"Pored prirodnog fenomena Đavolja varoš, očekujemo da će i ovi kameni stubovi biti veoma atraktivna turistička destinacija", kazao je Tanasković.

  • 19.04.2013 17:37
    Watchout!
    Tu zivi SuperSrb!
  • Sedam

    18.04.2013 18:16
    šta....
    "Skoro 57 odsto teritorije kuršumlijske opštine je pokriveno šumom na obroncima Kopaonika i planine Radan. Procenjuje se da je do danas istraženo manje od 10 odsto tog područja, što ukazuje na mogućnost da postoji još sličnih pojava u prirodi."

    ?!? dno okeana je istraženo više od 10%... naći će oni tamo i Kariku koja nedostaje, kako je krenulo
  • Vladimir

    17.04.2013 13:38
    Otkriveno..
    .. a znalo se odavno ? Ne razumem ..

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Putovanja

Avion devet sati leteo nikuda

Avion Britiš ervejza se okrenuo na pola puta preko Atlantskog okeana, zbog čega su putnici leteli devet sati nikuda.